Kako da dete odraste u genijalca?!

Ovaj tekst je deo jednog mogućeg razgovora. Praktičarka Povratka prirodi - Ličnost koja vaspitava - objašnjava svojoj prijateljici rad sa decom i svoj odnos prema pozivu. U njemu je sadržana filozofija pedagogije kako da dete odraste u genijalca. Na maštovit način još jednom je predstavljena suština odrastanja u vrtiću Povratak prirodi.
...Nisi čula za Povratak prirodi??? Brzo na vebsajt, fejsbuk, jutjub kanal. Nećeš verovati kakvi se tamo projekti rade sa decom! Radim u Povratku već godinu dana i veruj da se svakog dana pitam kakvi li će ljudi biti ta deca, kad su već sad ovakvi genijalci...

Naiđem na skepsu kad nekom kažem da radim u vrtiću. „Kakva šteta, jedan prof. književnosti u vrtiću... Radiš van struke“...blablabla. Ljudi, van čega, o čemu vi pričate? Kako van struke? Zar nije osnovna dužnost i odgovornost profesora da obrazuje i vaspitava? Šta mi vredi da radim sa srednjoškolcima, ako su oni u svojoj 16-oj godini naviknuti samo na reprodukciju znanja, ne filtriraju informacije koje dobijaju, samopouzdanje i kritičko mišljenje im zavise od diskutabilnih manipulativnih budalaština koje gutaju preko medija i društvenih mreža...? Itd, da ne nabrajam sad, znamo svi kakvo je vreme došlo, samo ne znam zašto se čudimo.

A ovi moji klinci u vrtiću... Ne bi verovala – stalno se nešto pitaju i potpituju, povezuju, proveravaju, traže li traže... Nema tu serviranja bilo kakvih informacija, ne veruju ti dok sami ne provere. Da ti ne pričam koliko imaju samopouzdanja i samosvesti, tačno znaju koje su im jače strane, šta vole, a šta ne... Kad im treba podrška – traže, kad su tužni – plaču, kad su zahvalni – zagrle te, kad ih nerviraš – dobiješ objašnjenje. Meni je percepcija promenjena otkad sam sa njima – veruj da bolje osluškujem sebe, svesnija sam emocija, postupaka, potreba... Deca su melem, intuitivni bogovi, daš im ljubavi i poverenja, vrate ti univerzum. Učim ja njih, uče oni mene.

Fascinirana sam koliko kompleksne stvari mogu da razumeju, samo im treba ponuditi. Šta sve znaju o ekologiji, o fenomenima u prirodi, umetnosti, o drugim kulturama... Deca se bave univerzalnim temama kojima se čovečanstvo bavi otkad je sveta i veka – šta je život, gde je početak i kraj svemira, šta je vreme, beskonačnost, prolaznost. Sablasneš se kad shvatiš da je mozak deteta ekvivalent mozgu genijalca, i ne možeš da se ne zapitaš gde grešimo ako se taj potencijal vremenom zagubi... Zato mi deci nudimo ozbiljne sadržaje, naravno prilagođene njihovoj percepciji. Čitamo Baš čelik, Malog princa, Gogoljev Nos, Galeba Džonatana Livingstona... Tumačimo narodnu književnost, mitologiju, analiziramo ozbiljnu umetnost, slušamo klasiku, rokenrol, džez, eksperimentalnu muziku... I svako dete od umetnosti uzme šta mu treba. Intuitivno. Razvija intelekt, kritičko mišljenje, moralne vrednosti, estetski ukus.

Mogu ti reći da skroz drugačije posmatram sadržaje koji se nude deci otkad sam u Povratku. I mnogo sam besna što je ultra moderno deci servirati hipnotišuće dečje pesmice, stereotipne crtane filmove, skupe igračke koje ničemu ne služe...

Znaš čime se deca kod nas igraju? Svime na šta naiđu u dvorištu (dvorište je tek posebna priča – prostrano, sa baštom, peščanikom, kućicom i učionicom na drvetu... Salaš u sred grada). Igraju se kutijama. Glinom. Bojama. Maštaju deca. Igraju se. Kao što smo se mi nekad igrali.

Ne treba deca da su svakodnevno okružena plastičnim toboganima, ogradicama, junacima iz crtaća koji napadaju sa svih strana – sa zidova, ormarića, krevetića... Plave i roze stereotipije. To treba zakonom zabraniti. Pa zna se da se na ranom uzrastu (do 6.godine) razvija najveći broj sinapsi, i od ključnog je značaja da dete u tom periodu provodi vreme u podsticajnom okruženju, gde može da istražuje, provodi vreme u prirodi, mašta, pentra se na drvo, kuva ručak od peska i travuljki, uči dok se igra.

Obavezno baci pogled na naš sajt, imaš tamo sve o programu i filozofiji vaspitanja i obrazovanja u Povratku.

Videćeš šta je za nas sloboda, zelena ideja, stvaralačko vaspitanje, iskustveno učenje, integrativno planiranje... Sve teme su uvezane, kolege sarađuju na projektima, a opet svako radi ono što najbolje zna. Primenjena pedagogija i zona narednog razvoja u praksi. Hej, u jednom vrtiću rade pedagozi, defektolozi, prof. geografije, biologije, violine, likovnih umetnosti, književnosti, sociolog, vaspitači sa po trista hobija i interesovanja...! Ljudi se bave muzikom, pozorištem, vode istraživačke turističke ture, idu na raznorazne treninge i seminare, na obuci su za porodične terapeute, geštalt terapeute, asertivno komuniciranje, vode hor, školu sporta, pišu, prave autorsku muziku.

Sad razumeš zašto se pitam u kakve će genijalce odrasti naša deca. Već naslućujem, pošto sam upoznala bivše Povratkovce koji su sad peti razred. Pišu poeziju, gutaju romane, postavljaju preinteligentna pitanja, imaju neverovatan smisao za humor. Veruj da bih se sa nekima komotno družila, putovala, išla na čaj, svirala u bendu.

Kad bolje razmislim - dovoljno je provesti jedan dan u Povratku, prisustvovati nekoj od radionica, eksperimentu, slobodnoj igri u dvorištu, i odgovoriti na pitanje sa početka. Deca Povratka odrašće u ono u šta budu želeli da odrastu. U samopouzdane, prilagodljive, slobodne ljude, spremne da prepoznaju svoje potrebe i kapacitete. Da l' će biti majstori, zubari, dramaturzi, ili trapezisti u cirkusu – sami će odabrati. I čvrsto verujem da će u svakoj ulozi biti genijalci.

Đurđa Pokrajac, master profesor jezika i književnosti