Kako smo sa decom gledali dosadni film

Svetski dan lastavica, 19. mart, obeležili smo gledajući sa petogodišnjacima i predškolcima dokumentarni film Željka Markovića, „Starac i lasta“.

Na pojavu bezubog starca, sa štapom, na njivi, gradska deca su se glasno nasmejala, uz jasne primese ruganja. „Šta je ovo?“, „Kakav je ovo film?“ pitali su, naviknuti na brze smene kadrova, podržane dramatičnom muzičkom podlogom, sa kojom se obično sreću na ekranima.

Utišani od strane učitelja, nastavili su da gledaju, i dalje uz smeh i vrpoljenje.

Gramatički nepravilan i deci na trenutke nerazumljiv starčev govor naveo ih je da pitaju: „Koji je ovo jezik?“. Film smo povremeno zaustavljali, tek toliko da pojasnimo starčev govor.

Ovo je dosadno! Kad će slika da se promeni?

Posle nekoliko minuta, jedan dečak je uzviknuo: „Ovo je dosadno! Kad će slika da se promeni?“. Zaustavili smo film.

„Hajde da vidimo, koliko je ovde bilo slika?“, pitali smo ih. Krenuli su odgovori. Bez sugestija učitelja, nabrajali su slike koje su sami zamišljali dok je starac govorio: lasta koja je ispala iz gnezda, starac koji je podiže, hrani je prvo crvićima, zatim muvama, pa joj daje da pije vodu...

Nismo odgledali film do kraja – preplavile su nas asocijacije i lične priče dece na temu ptica. Neko je našao pticu, neko je dobio, nekome je pobegla, neko je hranio i lečio. Neke su ptice poletele, neke nisu. Deca su pričala i stvarne anegdote, i izmišljene i željene. Govorili su sa strašću kojom inače prepričavaju filmove o super herojima.

Iz odgovora dece dobili smo potvrdu da je naš izbor filma odličan. Film će zaboraviti, ali neće zaboraviti kako su se dobro osećali kada su spasili ptičicu koja je ispala iz gnezda. Bilo da se to stvarno dogodilo ili da su samo poželeli da dožive.

Emocije ostaju u sećanju, vezane za neko mesto, sliku, zvuk, reč...i bude se u sličnim situacijama. Kad se sledeći put susretnu sa životinjicom u nevolji, znaće tačno šta treba da rade. A možda im ni starac neće biti toliko smešan.

Neka ova priča bude poruka za sve! Deci ne treba nuditi sadržaje koji su pojednostavljeni i banalizovani. Dajmo im ozbiljnu temu, vodimo ih suptilno i promišljeno, i pustimo ih da je tumače i mudruju. Deca poseduju osećanja i intuiciju umetnika i u stanju su da razumeju i veoma složene pojave.

Film je dosadan ako se ne gleda srcem i ne misli u slikama

Film „Starac i lasta“ je ozbiljna priča o životu, prijateljstvu, starosti, usamljenosti, roditeljima i deci... Mnogi odrasli ga gledaju sa suzama u očima. Pogledajte ga i vi. Upozoravamo vas: film je dosadan ako se ne gleda srcem i ne misli u slikama.

Vesna Jokanović, psiholog Povratka prirodi