Centar za nauku Povratka prirodi ovog proleća otvorio je vrata svoje jedinstvene laboratorije mladim pulenima željnim znanja i gladnim nauke. Uz ushićena i radosna lica petogodišnjaka, predškolaca i njihovih roditelja, predstavljen je presedan u izučavanju nauke za decu ovog uzrasta na našim prostorima. Laboratorija, sa svim svojim staklenim posuđem, instrumentima i obiljem drugih sredstava za rad, predstavlja ozbiljan naučni kutak koji prevazilazi granice jednostavnih dečjih laboratorija kakve postoje u svetu.

Odmah po ulasku u ovu laboratoriju osetićete da ste zašli u neverovatan svet – svet nauke, gde važe Lavoazijev i Avogadrov zakon, deluju pravila nasleđivanja po Mendelu, poštuje se eksperimentalni metod Fransisa Bejkona. Svet u kojem se mladi Povratkovci, odmah po oblačenju belih mantila, osećaju kao pravi mali naučnici. Ozbiljnost koja prati preuzimanje uloge jednog biologa, geologa ili hemičara, ispraćena je i dečijom željom za otkrivanjem novog i nepoznatog. Eksperimenti koje sprovodimo u laboratoriji služe da istražimo uzroke određenih prirodnih pojava i donosimo zaključke na osnovu dobijenih rezultata.

Sam pogled na laboratoriju dovoljan je da se shvate dimenzije njene posebnosti i obilja istraživačkog materijala koje nudi. Nekoliko polica na kojima je smešteno mnoštvo staklenog (pravog!) laboratorijskog posuđa: čaše, menzure, vinklerove boce, baloni, epruvete; stolovi sa stolicama za izvođenje eksperimenata in vivo; insektne sobe i množare koje spremno iščekuju dolazak novih šestonogih stanara – samo su deo stalne postavke ove prostorije prvog sprata Centra za nauku. U jednom kutku nalazi se prvi od pet zonobioma kroz koje će putovati deca Povratka istražujući biogeografske pojaseve planete Zemlje. To je tropski/suptropski pojaskoji evoluira pred našim očima – tokom terena i radionica sakupljamo i kreiramo materijal za stalnu i privremenu postavku ovog dela laboratorije. Tako ovde trenutno možete videti biljke karakteristične za tropske predele (paprati, fikuse, bambus, orhideje itd.), primerke stena i minerala, sušenih gljiva, pa čak i fosile – neme svedoke pradavnih vremena. Ne treba ni spominjati da će se ovaj zonobiom redovno dopunjavati i obogatiti dodatnim sadržajem u danima koji dolaze.

Ne zaboravimo i naše stalne podstanare „labe“, omiljene ljubimce Dunav Platz-a – čileanske veverice Rokija i Radmilu. Iako će biti glavni predstavnici životinjskog sveta budućeg planinskog zonobioma, već izazivaju znatiželju i ushićenje kod mališana, a svojim vratolomijama skreću pažnju svim našim posetiocima.

Nemojte se iznenaditi ukoliko ovde zateknete i eksperimente u povoju – tegle u kojima smo ostavili obešene končiće kako bismo zapazili kristalizaciju soli, zooplanktone u teglama, ili možda naše „kultivatore“ – za uzgajanje semena pasulja, lana, zelene salate. Upravo ovakav jedan zeleni kutak nedavno je ugostio i specifičan hidroponski sistem – za uzgajanje zelene salate u zatvorenom, tokom cele godine! Ponosni smo što smo se osmelili da eksperimentišemo sa uzgajanjem biljaka bez upotrebe zemljišta, u vodi, na brži način i sa ekonomičnijim utroškom vode u odnosu na konvencionalni način poljoprivredne proizvodnje.

Kako izgleda jedan radni dan u laboratoriji na Dunav Platz-u? Teško je dati jednostavan i jedinstven odgovor na ovo pitanje. Radionice koje vode stalno zaposleni biolozi, geograf i učitelji Povratka prate nedeljnu dinamiku obrađivanih tema (npr. vazduh, voda), a smenjuju se sa dobro osmišljenim i inovativnim eksperimentima i radionicama eksternih saradnika, među kojima je jedna od omiljenih doktor bioloških nauka, Larisa Ilijin.

Ako biste na vrata laboratorije zakucali usred jednog hemijskog eksperimenta, mogli biste nas zateći kako koristimo hemikalije koje se možda mogu pronaći i u vašoj kući (hidrogen, kalijum permanganat, deterdžent za pranje sudova itd.). Ali istog momenta će vas iznenaditi burna reakcija koju smo sa ovim naizgled naivnim sredstvima proizveli. Voilà – izdvojeni hlorofil, ili slonova pasta!

Možda ste naišli baš u momentu kada sa našim geografom Nemanjom pravimo prirodni filter za prečišćavanje vode? Ili sa doktorkom Larisom istražujemo živi svet brzih reka i mirnih bara, prethodno prikupljenog na terenu? Možda baš u tom trenutku zavirujemo u uvećana biljna tkiva latica ruža i listova albicije pod okularima naše binokularne lupe? Ili gledamo razvojne stadijume velikog brašnara?