Bosna i Hercegovina je jedna od onih zemalja koje turisti često zaobiđu, a onda se oni koji ipak dođu pitaju kako je moguće da ovako nešto nije na svačijoj listi želja.
Planine koje se dižu preko dve hiljade metara, reke boje smaragda, prašume koje pamte vekove i polja po kojima i danas trče divlji konji. Da se ne lažemo – malo koja evropska zemlja može da ponudi toliko netaknute prirode na tako malom prostoru.
U ovom vodiču prolazimo kroz četiri nacionalna parka Bosne i Hercegovine, ali i kroz nekoliko krajeva koji nemaju taj status, a prirodom ga itekako zaslužuju.
Jedan od njih je i Livno, do koga se lako stiže autobusom – sve linije, polaske i informacije o prevozu možete pronaći na Livno Bus. A o tome zašto livanjski kraj zaslužuje mesto na ovoj listi, nešto kasnije.
Nacionalni park Sutjeska – najstariji i najdivljiji
Pre svega, ako birate samo jedan park, neka to bude Sutjeska. Osnovan je 1962. godine i prostire se na više od 16.000 hektara u jugoistočnom delu zemlje, uz granicu sa Crnom Gorom.
Ovde se nalazi Maglić, najviši vrh Bosne i Hercegovine sa 2.386 metara. Uspon na njega nije za svakoga, ali pogled sa vrha pamti se ceo život.
Planinari koji su prošli Alpe i Pirineje često kažu da im je Maglić ostao u posebnom sećanju. A evo i zašto: vrh je dovoljno zahtevan da pruži osećaj pravog podviga, a dovoljno pristupačan da ga savlada svako ko je u solidnoj kondiciji.
U srcu parka leži Perućica, jedna od poslednjih sačuvanih prašuma u Evropi. Stabla stara po nekoliko stotina godina, bukve i jele visoke preko 50 metara, i vodopad Skakavac koji se obrušava sa 75 metara visine. U Perućicu se ulazi samo uz pratnju vodiča, i to je sasvim razumno – ovakvo mesto mora da se čuva.
Tu je i Trnovačko jezero, ono čuveno jezero u obliku srca. Tehnički pripada Crnoj Gori, ali se do njega najlakše stiže upravo kroz Sutjesku, pa ga većina posetilaca doživljava kao deo iste priče.
Nacionalni park Una – kraljica zelene vode
Na severozapadu zemlje, oko grada Bihaća, prostire se Nacionalni park Una. Osnovan je 2008. godine i čuva tok istoimene reke koja važi za jednu od najlepših u Evropi. Zapravo, kada jednom vidite boju Une, sve ostale reke će vam delovati bledo.
Glavna atrakcija je Štrbački buk, vodopad visok oko 25 metara, gde se reka razliva preko sedrenih kaskada u prizor koji deluje gotovo nestvarno. Martin Brod je druga tačka koju ne treba preskočiti – tu se Una grana u desetine rukavaca, slapova i ostrvaca.
Una je i raj za one koji vole adrenalin. Rafting kroz njene brzake spada među najbolje u regionu, a sezona traje od proleća do rane jeseni. Sa druge strane, ako vam rafting nije po meri, sasvim je dovoljno prošetati uređenim stazama i pustiti da vas reka osvoji mirnijim tempom.
Nacionalni park Kozara – planina za svakoga
Kozara, proglašena nacionalnim parkom 1967. godine, nalazi se na severozapadu, između Save, Une, Sane i Vrbasa. Lokalci je zovu zelena lepotica Krajine.
Istini na volju, Kozara nema dramatične vrhove poput Sutjeske. Njena najviša tačka jedva prelazi 970 metara. Ali upravo u tome je njena snaga – ovo je planina po kojoj može da hoda svako, od porodica sa decom do penzionera. Blage šumske staze, uređena izletišta, biciklističke rute i čist vazduh koji se oseti čim izađete iz auta.
Na Mrakovici, centralnom delu parka, nalazi se i poznati spomenik posvećen stradanju u Drugom svetskom ratu, pa se ovde priroda i istorija prepliću na svakom koraku.
Nacionalni park Drina – najmlađi član porodice
Najmlađi nacionalni park u BiH proglašen je 2017. godine i prostire se uz kanjon reke Drine, kod Srebrenice. Kanjon na pojedinim mestima dostiže dubinu od preko 1.000 metara, što ga svrstava među najdublje u Evropi.
Park je poznat i po Pančićevoj omorici, endemskoj vrsti četinara koju je otkrio Josif Pančić krajem 19. veka. Ova retka vrsta preživela je ledeno doba upravo na strmim liticama kanjona Drine i danas raste na svega nekoliko lokacija na svetu.
Za posetioce je najatraktivnija vožnja čamcem kroz kanjon, gde se stenoviti zidovi dižu vertikalno iz zelene vode. Infrastruktura je još u razvoju, pa je ovo idealna destinacija za one koji vole mesta bez gužve.
Livno i krajevi koji nisu parkovi, a priroda im je na nivou
Hajde da budemo iskreni – status nacionalnog parka je administrativna stvar, a priroda ne čita papire. Bosna i Hercegovina je puna krajeva koji nemaju zvaničnu zaštitu najvišeg ranga, a lepotom stoje rame uz rame sa parkovima. Livno je možda najbolji primer.
Livanjsko polje je jedno od najvećih kraških polja na svetu. Prostire se na više od 400 kvadratnih kilometara i predstavlja stanište za stotine vrsta ptica, zbog čega je uvršteno na Ramsarsku listu močvarnih područja od međunarodnog značaja.
Ali prava zvezda livanjskog kraja su divlji konji. Na visoravni Kruzi, iznad grada, slobodno živi krdo od nekoliko stotina divljih konja. Njihovi preci su pušteni u prirodu pre više od pola veka, a danas predstavljaju jedinstvenu atrakciju – malo gde u Evropi možete videti divlje konje kako galopiraju na otvorenom, bez ograda i bez ulaznica.
Tu je i Buško jezero, jedna od najvećih veštačkih akumulacija u Evropi, omiljeno mesto za ribolov i kupanje tokom leta, kao i planina Cincar za one koji traže ozbiljniju planinarsku turu.
Do Livna se lako stiže drumom iz pravca Splita, Mostara i Sarajeva, a autobuske veze sa okolnim gradovima su solidne tokom cele godine, što ovaj kraj čini pristupačnim i bez sopstvenog prevoza.
Praktični saveti pre polaska
Najbolje vreme za obilazak parkova je od maja do oktobra. Sutjeska i Drina traže solidnu kondiciju ako planirate ozbiljnije uspone, dok su Una i Kozara pristupačne praktično svima. Ulaznice su simbolične – obično se kreću od 2 do 5 konvertibilnih maraka po osobi.
Ponesite dobru obuću, sloj odeće više nego što mislite da treba i gotovinu, jer kartice u planinskim krajevima nisu uvek opcija. I još nešto – rezervišite smeštaj unapred ako putujete u julu i avgustu, kapaciteti u blizini parkova su ograničeni.
Često postavljana pitanja
Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj priroda još uvek diše punim plućima. Četiri nacionalna parka čuvaju njene najdragocenije delove, ali prava avantura počinje kada skrenete sa utabanih ruta – prema kanjonima, kraškim poljima i visoravnima poput one livanjske. Spakujte ranac, isplanirajte prevoz i krenite. Ova zemlja se ne gleda sa ekrana, ona se hoda.
Ukoliko vas zanima poseta drugim nacionalnim parkovima po Balkanu, pogledajte moj vodič o nacionalnom parku Tara, kojeg definitivno vredi posetiti!
Za kraj
Bosna i Hercegovina je zemlja u kojoj priroda još uvek diše punim plućima. Četiri nacionalna parka čuvaju njene najdragocenije delove – od prašume Perućice i vrhova Sutjeske, preko smaragdne Une i pitome Kozare, do dubokog kanjona Drine. Svaki od njih nudi drugačije iskustvo, pa je teško pogrešiti ma koji da izaberete.
Ali prava avantura počinje kada skrenete sa utabanih ruta – prema kraškim poljima, visoravnima i krajevima poput livanjskog, gde divlji konji i danas slobodno trče bez ograda i ulaznica. Takva mesta nemaju pečat nacionalnog parka, a ostaju u sećanju jednako dugo.
Spakujte ranac, isplanirajte prevoz i krenite. Ova zemlja se ne gleda sa ekrana, ona se hoda.