Krovna bašta našeg vrtića predstavlja najviši sprat, ali i više od toga – najviši stepenik, nagradu, omiljeno mesto za rad i igru. U svetu oivičenom ogradama, zidovima, pravilima, krovna bašta je sloboda, slušanje ptica ili aviona, pogled na ceo kraj ili na drvo, ali odozgo.
Bašta prepuna života prava je enciklopedija znanja – ne samo da skriva i otkriva najraznovrsnije biljne vrste, već nam pomaže da naučimo važne životne lekcije. Uzbuđenje sadnje i otkrivanja novih vrsta, neizvesnost da li će se biljka primiti, strpljenje i upornost, sreća prvog pupoljka ili cvetića, razočaranje pri jakoj kiši/gradu koji preti da uništi sve, pa nova nada i misija da se spasi šta se spasiti može! Naizgled naivna i jednostavna aktivnost, a u srži velika odgovornost za naše Povratkovce, značajan korak ka sazrevanju, usađena navika opažanja i čuvanja okoline.
Imati krovnu baštu u vrtiću je neprocenjivo bogatstvo! Ona je platforma za učenje, za direktno posmatranje prirodnih procesa; zeleni krov je živi herbarijum koji u prirodnim uslovima pruža mogućnost upoznavanja velikog broja različitih biljaka, kao i različitih namena tih biljaka u ishrani, zdravlju, dekorativnom smislu.
Šta sve raste na našem krovu?
Naša krovna bašta broji čak četrdeset biljnih vrsta, među kojima su: lavanda, ruzmarin, hibiskus, magnolija, smokva, sezonsko voće i povrće, koje po završetku ssezonskog ciklusa menjamo. Na taj način sveža postavka novih biljnih vrsta raduje Povratkovce poput nove izložbe u muzeju prirode.
Deca sa lakoćom, putem čula, prepoznaju i razlikuju biljke. Sa puno interesovanja i radoznalosti uče o nameni biljaka, različitim načinima negovanja, ishrane, zalivanja… Deca na licu mesta uče koje su biljke cvetnice, koje zimzelene, koje listopadne, koje biljke pčele najviše vole, kojoj biljci prija više, a kojoj manje svetlosti, vode, pažnje i nege. Nema predškolca koji među sadnicama neće prepoznati lavandu i objasniti slučajnom posetiocu kako se ona pravilno bere i suši, koji su nam delovi od posebne važnosti i zbog čega, kakvu primenu lavanda ima. Koliko su samo ponosni i srećni Povratkovci kojima se ukaže čast da uberu plodove bašte i pripreme salatu od paradajza, paprike, mladog luka!
Dete i krovna bašta: Krovna bašta kao učionica
Biljke su dragoceno didaktičko sredstvo koje deca koriste na najrazličitije načine. Tako npr. obožavaju igru memorije – prepoznaj i pronađi biljku! Uzbuđenje je tim veće što taman kad se naviknemo na karakteristike svake biljke nešto se na njoj promeni, pa su nam potrebni novi parametri za prepoznavanje. Sa krova se često ori ,,Vauuu, kako je ona mala biljka odjednom tolika! Kako brzo rasteeee!’’, „Kako je sada ona biljka crvena, a bila je zelena prošle nedelje, šta joj se desilo?’’ ili ,,Vidi, imamo novu papriku, a tu je bio cvetić.’’ Deca su vešti istraživači kojima možda fali teorijskog znanja, ali im nikako ne manjka radoznalosti, strpljenja, moći percepcije, intuitivnog osećanja biljaka, što su dragocene vrline koje često i odrasli negde usput zaborave.
Važno je istaći još jedan vrlo značajan aspekt krovne bašte, a to je razvijanje fine i krupne motorike, zahvaljujući finim radovima održavanja bašte i rukovanju pravim alatkama za baštovanstvo (naravno, uz nadzor i podršku odrasle osobe).
Takođe, valja napomenuti značaj zapažanja promena na biljkama, počev od onih minimalnih koje dolaze sa smenom godišnjih doba. Pored toga, značajne ekološke i životne lekcije proističu iz uočavanja i upoznavanja sa insektima i pticama koje rado svraćaju na naš krov. Pokrenuti upoznavanjem stanara sa krova, učitelji i deca sa velikom radošću uređuju pogodna staništa i obezbeđuju hranu za životinje koje nam sleću na krov.
Na vrhu kuće – ekološki bukvar
Krovna bašta je svojevrsni ekološki bukvar. Uči nas da u centru grada možemo saditi i bez placa od nekoliko ari zemlje.
Zeleni krov raduje sva naša čula. Podseća nas na promene godišnjih doba. Otkriva nam biljni i životinjski svet sa kojim delimo život, a koji u brzini gradske svakodnevice često zaboravljamo. Negovanjem krovne bašte pomažemo drveću, zelenim braniteljima grada u svakodnevnoj borbi protiv smoga i zagađenja.
Zeleni krov – zajednička oaza
U našoj krovnoj bašti uživaju biljke, insekti, ptice; paprike i lavande; deca i odrasli. Bašta je omiljeno mesto istraživača, prirodnjaka, baštovana, ali i esteta. Boravak u zelenoj oazi sa koje se pruža neverovatan pogled na krovove, krajičak Dunava, na vedro ili oblačno nebo, na sve nijanse koje nam poklanja zalazak sunca, podseća nas da život u gradu i te kako može biti lep. Samo je važno da povremeno preispitamo navike, uvažimo prirodu i promenimo perspektivu gledanja.
Marija Racić, biolog i stručni saradnik Povratka prirodi
