BILJKE I ŽIVOTINJE POVRATKA: KAKO IH ČUVAMO I KOLIKO SU BEZBEDNI PO ZDRAVLJE DECE

Biljke i životinje vrtica Povratak prirodi
U savremenom svetu, dobrobit prisustva životinja i biljaka u ranim fazama obrazovanja i vaspitanja dece je opštepoznata i sve se više podstiče.Ako su roditelji prvi detetovi učitelji, vaspitači drugi, priroda treći, životinje su četvrti; one su sredstvo kojim se učimo ljudskosti (Jill Bone, 2013*).U SAD-u postoji program pod nazivom “Pets in the Classroom” (www.petsintheclassroom.org) koji pomaže vaspitačima i nastavnicima u odabiru ljubimaca, opreme, hrane, kaveza i svih ostalih potrepština za njih.
Deca mogu mnogo toga naučiti od životinja i biljaka, ali je veoma važno da njihova bezbednost i zdravlje ne budu ugroženi. Proučavajući protokole zemalja koje podstiču prisustvo životinja u vrtićima i školama (Australian Children´s Education and Care Quality Authority, CDC – Animals in Schools and Daycare Settings), pobrinuli smo se da preduzmemo sve neophodne korake kako bi deca uživala u druženju sa životinjama na, za njih, bezbedan način.

Svi ljubimci u Povratku se nalaze u laboratoriji, u svojim kavezima, terarijumima, akvarijumima i insektarijumima. U prostoru u kome su smeštene životinje i biljke ne priprema se i ne služi hrana. Ljubimci se ne kreću slobodno po vrtiću, a ni po dvorištu, pa je mogućnost zaraze samih životinja minimalna. Tako su naši ljubimci zdravi i deca mogu bezbedno da se druže sa njima. O njihovoj ishrani, higijeni i zdravstvenom stanju brinu stručni saradnici, biolozi i ekolozi. Oni su stručna lica, obučeni i iskusni u radu sa biljkama i životinjama na terenu i u laboratoriji.

Radionice u kojima mališani uče i stiču nova iskustva sa različitim pripadnicima biljnog i životinjskog sveta, odvijaju se u laboratoriji, pod nadzorom stručnih saradnika. Tu, deca, kao pravi naučnici, oblače mantiliće i poštuju pravila ponašanja u laboratoriji, sa kojima su ih upoznali naši stručni saradnici i vaspitači. Deca se uče i kako da se ponašaju prema ljubimcima: da ne budu pregrubi, da ne povrede životinju ili podstaknu njenu agresivnost. Tako se sprečavaju eventualne nezgode i nesreće.

Roditelji dece koja su sklona alergijama, boluju od astme ili drugih oboljenja, moraju se konsultovati sa nama, kako bismo preduzeli posebne mere predostrožnosti u cilju zaštite njihovog zdravlja

Nakon završene radionice, deca peru ruke, opet pod nadzorom vaspitača. Laboratorija se potom očisti i dezinfikuju se površine na kojima su boravile životinje.

Druženje dece sa ljubimcima je zabava, ali i edukativno iskustvo. Brinući o životinjama deca uče kako da budu nežna i odgovorna za druge, uče o životu, smrti i bezuslovnoj ljubavi. Poštovanjem navedenih smernica o bezbednom druženju dece i ljubimaca, činimo ga pozitivnim i zabavnim iskustvom.

*Bone, J. (2013) The animals as the fourth educator: A literature review of animals and young children in pedagogical relationships. Australasian Journal of Early Childhood 38(2). Deakin West ACT: Early Childhood Australia.

dr Larisa Ilijin, biolog