Na Čuvarima osmeha, radionicama koje razvijaju emocionalnu inteligenciju i socijalne veštine, u prethodnom periodu smo se bavili raznoraznim pojmovima. Prihvatanje, eksplozivnost, darivanje, briga o drugima, intenzivnost emocija kao ekvivalenti elemenata vatre i zemlje, raspalili su radoznalost.
Teme su se nizale, budile pitanja, a jedno od njih je rezultiralo nastankom novog projekta -Vremeplova.
Predškolac – Čuvar osmeha i čuvar znanja
– Šta su za vas Čuvari osmeha? – bilo je pitanje koje je poslužilo kao sjajna provokacija. Umesto konkretnog odgovora, dobili smo niz ranije obrađenih tema koje su predškolci izdvojili kao posebno urezane u sećanje. Teme su pratili jasni sadržaji koji zahtevaju razvoj i razrešavanje.
Odgovori predškolaca su potvrdili opravdanost jasne strukture ovih radionica, ali su nas naveli i na dodatni korak, logičan i blizak projektnom planiranju. Rodila se ideja da na temelju svežih i ranijih sadržaja napravimo novu radionicu i pokrenemo mehanizam Vremeplova.
Posebnu vrednost Čuvarima osmeha, pored struktuiranog i slobodnog razgovora, daje i mogućnost da deca likovno predstave kako su doživela neku problematiku. Zato je crtanje aktivnost koja uvek sledi na kraju ovih “mekih” radionica. Podstaknuti inspiracijom, ovog puta smo krenuli po obrnutom redosledu. Evo kako je to izgledalo.
Upoznajte Dragoja, Kaću, Nataliju, Rašu i Dragana
U kreativnom naletu i dahu jedne radionice, radom u malim gupama i zajedničkim angažovanjem, rodilo se i poraslo četvoro ljudi i jedna devojčica. Kroz dalje razrade na narednim radionicama, udahnut je život Dragoju, Kaći, Nataliji, Raši i Draganu koji govore o najvažnijim “sporednim” stvarima u životu. Spontanost, sigurna baza i podržana radoznalost je pružila deci priliku da objasne sebi delikatne teme, poput napuštanja, usamljenosti, siromaštva, snage zajedništva i brige za opšte ljudsko dobro.
U tim manipulacijama, emocionalne i kognivne komponente naših drugara su se menjale, razvijale i uobličavale predstave. Vodile su ka istraživanju tuđeg ponašanja, ali i tome kako se ko ponaša iz vlastite perspektive. Dajući stvarna obeležja izmaštanim likovima, deca su materijalizovala sopstveni svet uverenja i vrednosti.
To ne znači da neke opise doslovno imaju u svom okruženju. Tragajući za razumevanjem, reflektovali sve ono što su ikad čuli, videli i zaključili uz mehanizme preuveličavanja i predviđanja. Zvuči kompleksno za predškolca, posebno kada uzmemo u obzir da su neki od ovih mehanizama tipični za odrasle. Ali, svaki odrasli krije/neguje jedno dete u sebi, pa nas ovakvi sadržaji snažno podstiču na važnost pažljivog, promišljenog i celovitog pristupa u odabiru plasirajućih sadržaja i u ophođenju sa decom.
Zadovoljni i ponosni, predškolci će vam se sigurno pohvaliti izložbenim panoom. A ako nemate tu sreću da ovih dana svraćate u Borisavljevićevu 76, za vas smo pripremili kratak opis radionica koje su bile putokazi u rađanju Vremeplova.
Usamljeni Dragoje
Zrno peska je tematska radionica koja je deci ostala u sećanju kao odraz usamljenosti i traganja za okriljem, a simbolično se ugnezdila u liku beskućnika. Njihove predstave o samom, napuštenom čoveku koji tumara parkovima i ulicama grada pokazuju senzibilnost i razumevanje za unutrašnji svet odrasle osobe koga nazivaju siročetom.
Ipak, deca znaju da je imati porodicu, prijatelje i posao nešto važno što pozicionira osobu u društvu i svu velikodušnost i empatiju su usmerili ka pružanju šanse Dragoju da ostvari svoj potencijal. Neki će se možda upitati, šta je tu čudno, tako bi i trebalo da bude u realnom životu, sa čim se u potpunosti slažemo.
Dragan u nevolji
Drug je drugu u nevolji drug prošlogodišnja radionica na kojoj smo razmatrali efikasne načine kako i u kojim situacijama je važno tražiti pomoć. Korak dalje, prikazali su se rituali svakodnevnog života jedne obične porodice, ali i društvena odgovornost koja se pretočila kroz lik Dragana koji je doživeo požar.
Ljudi, zaljubi se Kaća!
Sve radosti vrtića, vršnjaka i zajedništva koje smo ranije obrađivali su smestili u lik desetogodišnje devojčice, Kaće, koja raste i zaljubljuje se. Potpuno prirodan sled događaja ukoliko uzmemo u obzir da su simpatije i pokazivanje naklonosti u velikom jeku u ovom uzrastu. Posve simpatični, oslobađajući i nagrađujući su bili signali zaljubljenosti o kojima su predškolci govorili. Još nam nije jasno da li su im “izletele” reči ili su samo hteli da nam olakšaju razumevanje “glave u oblacima”. Nismo mnogo insistirali – tajna kako ko koga “juri” i zašto se ko s kim igra ostaje u krugu prijatelja, koji su se pomalo stideli, šaputali i smejuljili, krišom, ubeđeni da ih niko ne gleda.
Kad se Raša razbesni…
Ljutnja je uvek dobrodošla tema jer negujemo otvorenost i konstruktivan ulazak u vatru. Jedan segment ukazao je na otkrivanje samoodgovornosti u životu mladića Raše koji je bio besan, jer je zakasnio na koncert. Ljutnju je usmerio i na sebe, jer pored toga što je je preduzeo sve da stigne na vreme, iz navike je dozvolio sebi ga telefon zanese i da izgubi pojam o vremenu.
Na kafi sa baka Natalijom
U poslednjem liku, možda i najsloženijem, nametnula su se pitanja o starosti, brige za potomstvo, važnost kompromisa, nadanja, zašto su nam važni ljubimci i kako da ulepšamo život bliskim osobama. U ovoj kratkoj priči o baki Nataliji, penzonerki koja je predavala biologiju u osnovnoj školi, imamo sinergiju različitih emocija, najtananijih i dirljivih. Deca veruju da starački dom nije rešenje i nasuprot tome kuvali bi sa vaspitačima i rado je ugostili u vrtiću.
Moramo da priznamo da delimo radost i ponos naših drugara. Kroz proces smo eksplicitno ugledavali šta smo naučili decu, ali i obrnutim redosledom potvrdili nužnost zahteva da pažljivije slušamo šta deca uče odrasle.
Uživajte u putovanju kroz foto galeriju, a ako vas put nanese direktno do izložbenog prostora u Voždovoj palati, mladi umetnici će vas sa posebnim žarom upoznati sa izmaštanim likovima sa zidova.
