Nekada davno, iza sedam gora i sedam mora (a možda i negde bliže?), živeo je jedan narod. U carstvu toga naroda nije bilo onoga što danas, očito pogrešno, nazivamo materijalnim bogatstvom. U to vreme, jedina materija koja je čoveka zanimala bio je drugi čovek. U susretu jednih sa drugima, ovaj davni, pomalo zaboravljeni narod, stvorio je nebrojena blaga – jezik, priče, pesme, šale, verovanja, običaje, muziku, igre, vunene čarape, ćilime, kace za kupus i rakiju, motike, srpove, zanate, nošnje, vile, ale… Blaga svakojaka.

A evo nas danas! U jednom potpuno drugačijem vremenu, tako blizu, a tako daleko od naroda. Sa bogatim nasleđem utkanim u kolektivno nesvesno, grabimo ka nekim novim prostorima, često zaboravljajući šta nam čuči u nedrima.

Ali, među nama ima onih koji su intuitivno mnogo pametniji. Njima je narod i dalje blizu. To su, pogađate, deca.

Današnje dete je na dnevnom nivou zasuto mnoštvom informacija u kojima je potrebno da se snađe i pronađe put. Potrebno je da stekne sposobnost da izdvoji bitne elemente i shvati unutrašnje zakonitosti i veze u onome što opaža i vidi. U situaciji u kojoj biva zastrašeno raznim nepoznatim pojavama, potrebno je da ih raščlani, upozna i bude spremno da reorganizuje postojeća saznanja.

Poput naroda koji su u početku nastanaka civilizacija stvarali mitove i objašnjenja za pojave koje nisu razumevali, i kojih su se plašili, tako i dete pokušava da shvati i prihvati svet oko sebe. Međutim, konačna rešenja koja bi dete usvojilo na gotovo, ne bi dovela do misaonog napretka. Razvoj se zapravo nalazi u situaciji otkrića i reorganizovanja primljenih informacija.

Eto vidiš zašto Etno vidiš!

Putevi koje je krčio i tabao narod primamljivi su i bliski detetu. Taj čudesni preplet naivnosti i genijalnosti sa kojim se pristupa poimanju života i sveta,  zajednički je za nekadašnjeg čoveka i današnje dete. Otud je sinula ideja da se ovogodišnji program „Povratka prirodi“ temelji upravo na istraživanju i raslojavanju bogatstva narodne tradicije.

Kako ćemo se smestiti međ’ narod?

Za početak, važno je napraviti odgovarajući kontekst. Naši prostori će postepeno dobijati novo ruho, a centralno mesto okupljanja biće gumno. Gumno je kultno mesto u tradicionalnom domu, a o njegovom značaju svedoči i činjenica da se na njemu dešavala vršidba hlebnog žita. Na gumnu se sedelo, radilo, pevalo, pripovedalo. A noću, kad pošten narod spava, gumno su, prema narodnom verovanju, preuzimali demoni i veštice. Zamislite šta se dešava sa radoznalošću i motivacijom deteta kada se za početak izučavanja novog gradiva iskoristi jedan ovakav prostor!

Na gumnu će se na jednom mestu okupiti drugari i učitelji. Dakle, siguran prostor. Odatle će pokuljati priče, dobre i zle sile, strahovi i radoznalost, nepoznati i poznati svetovi, a mi ćemo skupa, korak po korak, sticati nova znanja i približiti se duhu tradicionalnog vremena.

Pored gumna, važno mesto zauzeće i hrast – drvo zapis, amajlija našeg programa, drvo koje će svedočiti o svemu što se dešava i, kako tradicija nalaže, dobro čuvati naša stečena blaga.

Igra beše jedino mi blago

Tradicija, temeljna vrednost na kojoj počiva identitet neke kulture ili ljudske zajednice, obezbeđuje osnovne sadržaje: vrednosti i simbole, na kojima počiva kolektivno pamćenje. Da bi se postigla kulturološka održivost i usvojila stečena znanja, potrebna je kultura pamćenja (a posebno u vreme kada su nam tehnološka revolucija i brzina života ljuti protivnici pamćenja).

Zahvaljujući kulturi pamćenja se zapravo prenose sadržaji narodnog usmenog predanja. Veliko bogatstvo tradicije leži u pričama, muzici, obredima, običajima, ali i tradicionalnim dečijim igrama. Kroz igranje igara i pričanje priča dete nije samo prenosilac postojećih pravila igre, tačnog narativa, nego je i izvođač i aktivni stvaralac sadržaja igre. Razvija se intuitivno divergentna inteligencija, ispituju se hipoteze i prihvata broj rešenja koji nije konačan.

Učenje kroz igru je za decu (i odrasle) svih uzrasta vrlo pitko i blisko. Tradicionalne dečje igre sobom nose ne samo radost igranja, razvoj krupne i fine motorike, radoznalosti, upornosti, sjajan kontekst za socijalizaciju, već i vrednosne temelje naše kulture:

• kolektivizam: u igri poznat kao „svi za jednog, jedan za sve“, a u tradicionalnom životu jedne seoske zajednice neophodan za opstanak; otuda na selu i dan danas ljudi lako priskaču jedni drugima u pomoć i zajedničkim snagama obavljaju seoske poslove, čime se ljudi u gradu teže mogu pohvaliti.
• kult predaka: na vrtićkom uzrastu prisutan kroz hijerarhijski odnos stariji-mlađi; dečak-devojčica; učitelj-dete
• herojsku vrednosnu orijentaciju: čast, pravda, poštenje, sloboda kao izrazi najviših društvenih vrednosti, a blisko povezani sa snažnom ratničkom tradicijom.  (više o tome: A. Krel, Dečije igre, Tradicionalne srpske takmičarske dečije igre u Tovariševu (Bačka))

Jedna tradicija – hiljadu i jedna inspiracija

Pored nepresušnog izvora inspiracije koju će nam pružati igranje tradicionalnih i osmišljavanje novih igara, „Etno vidiš“ donosi sijaset drugih mogućnosti za obrazovno-nastavni proces. U „Povratku prirodi“ godinama unazad negujemo praksu integrativnog povezivanja i planiranja, što će biti primenjeno i na novom programu. Svaka tema koju izučavamo sagledava se iz 3 različite perspektive, odnosno provlači kroz noseće stubove našeg programa, a to su:

1. Centar za prirodne nauke – dete i priroda; izučavanje prirodnih nauka, procesa i pojava od najranijeg uzrasta;
2. Ja i drugi – društvenjački deo programa koji se bavi osnaživanjem socijalnih i emocionalnih veština deteta i izučavanjem pozicije deteta u svojoj sredini
3. Art i multimedija – vaspitanje kroz stvaralaštvo; učenje o sebi i svetu kroz umetničko izražavanje

Još uvek nismo gledali u plećku i saznali šta će deci Povratka posebno okupirati pažnju, ali tipujemo na sledeće teme:

„Etno vidiš“ i Centar za prirodne nauke

• Izučavanje životinja koje zauzimaju značajno mesto u narodnoj tradiciji i mitologiji(zmija, vuk, medved, soko…)
• Izučavanje biljaka karakterističnih za narodnu tradiciju i mitologiju; upoznavanje sa njihovim lekovitim svojstvima (hrast, bokvica, kukuruz, grožđe, pšenica, lekovito bilje i narodna medicina…)
• Mitovi o odabranim biljkama i životinjama
• Poljoprivreda: upoznavanje sa setvom i žetvom; praktični radovi (krunjenje kukuruza, obrada grožđa, čišćenje graška, boranije…)
• Predeli i pejzaži
• Razvoj matematike (uz pomoć geometrijskih šara u tradicionalnom „pletenju“ , značaj brojeva u narodnom verovanju 3, 7, 40…)

„Etno vidiš“ i Ja i drugi

• Čovek i natprirodna bića
• Narodna arhitektura
• Zanati
• Tradicionalne igre
• Migracije stanovništva (prenošenje kulture)- kartografija
• Narodni heroj („Dobrica, rđavi, protuva“)
• Narodno glumovanje (dramatizacija)
• Narodni običaji
• Poselo petkom

„Etno vidiš“ i Art i multimedija

• Folkloristika
• Narodna muzika i instrumenti od prirodnih materijala
• Šare
• Nošnja
• Grnčarija
• Pletenja i tkanja

Kalendar – ram za program

Kako bi „Etno vidiš“ bio što bliži dečjoj stvarnosti i kauzalnosti, težićemo da teme izučavanja uokvirimo u celinu uz pomoć kalendara. U skladu sa godišnjim dobima, pratićemo pojave u prirodi i povezivati ih sa mitološkim tumačenjima, običajima karakterističnim za taj period godine, sa poljoprivrednim kulturama, praznicima… Primera radi, septembar, ranije slikovito nazivan grozdober, u fokus će staviti berbu grožđa; u oktobru – listopadu, kad lišće počne da krcka pod nogama, bacićemo se u istraživanje šuma i njihovih mitoloških stanovnika; mart ćemo posvetiti popularnim babama – baba Marti, baba Jagi, baba Rogi, naravno i našim pravim pravcatim bakama; april, travanj, biće pravi mesec za travare.

Ali, da ne otkrivamo previše. Kaže narod da mudri malo zbore, a mnogo tvore, pa ćemo vođeni tom mišlju polako da vas pozdravimo. Ako smo vas inspirisali, pišite, zovite da prodivanimo, donesite pokoji etno element za naše gumno.

Zdravi da ste!

Vaš Povratak