IZVEŠTAJ SA TERENSKE NASTAVE – DELIBLATSKA PEŠČARA

Još jedna terenska nastava je iza nas. Ovog puta, sa namerom, odabrali smo teren sasvim drugačiji od prethodnog (klisura reke Gradac).

Želja nam je bila da detetu predstavimo različitost pejzaža, koji uslovljava različitost biljnih i životinjskih vrsta i koji na drugačiji način pokreće čovekovu emociju i doživljaj.

Deca su imala veću slobodu kretanja u prostranstvima peščare, samim tim i veću slobodu u radu. Zato je ova terenska nastava imala i izletišni karakter.

Termin terenska nastava označava rad sa decom na terenu sa tačno osmišljenim radionicama, zadacima i ciljevima, dok termin izlet podrazumeva opuštajuće putovanje gde se ne insistira na obrazovnom sadržaju.

Naše terenske nastave istovremeno obuhvataju i organizovane radionice i opušteno vreme, uživanje u prirodi. U zavisnosti od terena i uslova, na istom naglašavamo jedan ili drugi aspekt.

Jedan od najučinkovitijih metoda u radu sa decom i uopšte u obrazovano-vaspitnom procesu jeste metod direktnog posmatranja i rada u prirodi. Dete stiče iskustva i doživljava prirodu neposredno, iz prve ruke. Kada se tome pridoda korelacija između naučnih disciplina, sadržaja i aktivnosti, u potpunosti se ostvaruju zacrtani vaspitno-obrazovni ciljevi, a dete stiče iskustva, znanja i veštine koja u velikoj meri utiču na njegov dalji razvoj i interesovanja.

Radionice i aktivnosti u okviru terenske nastave

Deca su bila podeljena u tri grupe: jednu grupu činili su četvorogodišnjaci, a druge dve grupe bile su mešovite (deca uzrasta od 5 i 6 godina). Po planu je bilo predviđeno da obe mešovite grupe naizmenično imaju radionice na lokalitetu Zagajička brda. Međutim, prva grupa je tamo zatekla zgarište lokalizovanog požara. Procenili smo da nije neophodno da se vraćamo na tu lokaciju, tako da druga grupa iz opravdanih razloga nije otišla na Zagajička brda, već je vreme provela u aktivnoj šetnji kroz peščaru.

Radionice determinacije flore i faune: Posmatrali smo živi svet u svom prirodnom staništu i govorili o bogatstvu biodiverziteta Deliblatske peščare. Zatim smo se uputili u otkrivanje skrovitog i divljeg života. Od biljaka smo detektovali mnoštvo različitih vrsta i zadržali se na onima koje smatramo posebno bitnim. Invazivno drvo ruj, koje svojom ekspanzijom potiskuje domaće vrste i toksičnim korenjem se brzo razvija i osvaja prostor. Drvo glog, čiji su cvetovi, listovi i plod veoma zdravi i koriste se za čajeve u terapiji kardiovaskularnih oboljenja (termini u izveštaju razlikuju se od termina koje upotrebljavamo u radu sa decom). Govorili smo i o glogu kao mitskom drvetu u srpskoj mitologiji, poznatom kao glogov kolac. Mnoge druge vrste okupirale su nam pažnju: čudesno ovčije runo, aromatična kleka, lekoviti zdravac, zelena mlečika.

Od insekata i životinja nailazili smo na neverovatan broj guštera zelembaća. Jednog smo uhvatili i posmatrali izbliza. Naišli smo na dom veoma retke i čudne vrste buba – mravinji lav, ali nismo uspeli da je uhvatimo, jer se verovatno krila duboko u pesku. Najspretnija i najupornija deca uspela su u svom lovu na leptire. Posle ulova, učitelj je prepoznavao vrste: stepski žutać, leptir samotnjak i reckavi plavac.

Dovikivanje sa brda na brdo: Radionica koja je posebno pokrenula sve učesnike. Najpre je bilo potrebno savladati velike peščane dine umrtvljene vegetacijom (lokalitet Zagajička brda).

Podelili smo se u dve grupe i krenuli u osvajanje dina. Kada smo sa ponosom stali na sami vrh, svaka grupa je sa svoje lokacije dobro osmotrila dvogledom teren, položaj drugog brda i grupe, lokacije spaljene vegetacije usled požara koji je tada bio ugašen. Pre samog dovikivanja razgovarali smo o šumskim požarima, o njihovoj opasnosti i šteti ali i koristi.

Požar koji smo videli bio je bez plamena i očigledno je zahvatio samo suvu travu; drveće i šiblje ostalo je neoštećeno i zeleno. Pepeo koji je prekrio brda može biti dobro prirodno đubrivo za sledeću vegetacionu sezonu.

Primetili smo i ulogu vetra koji je ovde uvek prisutan. Šumski i poljski požari u 90% slučajeva nastaju ljudskom nemarnošću ili namerom, a najčešći prirodni uzrok je grom. Zaključak je da je najverovatnije čovek bio uzrok ovog požara.

Prizori i pejzaži koji su pukli pred očima dece podstakli su pažnju, usresređenost, maštu i razmišljanje. Nakon posmatranja prirode, usledilo je dovikivanje: „Heeeeej, ooooooj, požar je ugaaaaašeeeen, javi se Paaajoooooo, Đurđaaaa…“.

Na kraju nismo odoleli, a da ne pozivamo šaljivo iz sve glasa i mame i tate, i ostalu rodbinu i prijatelje. Ushićena, deca su u potpunoj slobodi mogla da oprobaju jačinu svoga glasa.

Radionica je ponovljena na uzvišenjima na lokalitetu Čardak, pa su i deca koja nisu obišla Zagajička brda imala prilike da se oprobaju u ovoj drevnoj tehnici komuniciranja.

Šetnje markiranim stazama: Pre same šetnje, pričali smo o znakovima na putu – markacijama: kako se put označava, zašto i šta nam markacije govore. Zatim smo decu postavili u ulogu vodiča. Samostalno su pratili put i oznake, raspravljali da li ići levo ili desno, i neverovatno se dobro snašli u ovom zadatku i ulozi. Bez ijedne greške, ponosito su predvodili šetnju, a svaki uočeni znak sa neobuzdanim ushićenjem prenosili ostatku ekipe. Šetnja je bila ispraćena edukacijom, ekološkim obrazovanjem i vaspitanjem. Prepreke su nam bile blage dine navejane vetrovima ledenog doba. Pokraj staza postavljene su table sa poslovicama, a na kraju nas je tumačenje jedne od njih podstaklo na zavijanje stepskog vuka i naši glasovi obeležili su teritoriju kojom se krećemo. Na postavljenim spravama za vežbanje u prirodi oprobana je fizička spretnost, okretnost i motorika.

Magneti iz prirode i hotel za bube: Ova radionica bila je namenjena najmlađoj grupi dece – četvorogodišnjacima. Lagani i izletnički tempo savršeno se uklopio sa radionicama. Prikupljanje materijala otpočelo je osluškivanjem stepskog luga, opipavanjem peska, podloge i postepenim prikupljanjem interesantnih oblika kore drveta, panjeva, lišća, šišarki i grančica. Deca su se veoma vezala za produkt njihovog rada i svoj lični magnetić iz prirode, a vrlo vredno timskim radom napravili su sklonište i hotel za sve bube koje planiraju da se sklone od nadolazeće jeseni i zime. Prepreke od panjića koje smo zatekli na terenu bile su savršena prilika da proverimo sposobnost balansa tela.