Kao što smo najavili, a ambijenti vrtića već govore, ovogodišnji program Povratka prirodi posvećen je temeljnom izučavanju bogate narodne tradicije i kulture (više o tome na: (https://povratakprirodi.rs/etno-vidis/).
Odabrane sadržaje međusobno ćemo preplitati, uplitati i raspletati na hiljadu i jedan način, što je jedna od osnovnih karakteristika našeg obrazovno-vaspitnog pristupa. Bez obzira na temu kojom se bavimo, program Povratka prirodi uvek čvrsto stoji na 3 noge:
U tekstu koji sledi, bavićemo se jednim od oslonaca programa: segmentom koji zovemo „Ja i drugi“.
Narodni običaji
Cilj proučavanja narodnih običaja je da ukaže na težnju čoveka da svoje iskustvo deli sa zajednicom i da sa bližnjima živi u uređenim odnosima u kojima svako ima svoje mesto, kako u prirodi, tako i u društvu.
Narodni običaji proističu i neraskidivo su povezani sa prirodnim pojavama kao što su smena dana i noći, vremenske prilike, smena godišnjih doba… Nekada je svakodnevni život i opstanak pojedinca neposredno zavisio od ovih prirodnih zakona, zbog čega su ljudi nastojali da im pridaju smisao i da im se prilagode ili njima ovladaju kroz brojne ceremonije.
Oživljavanje ovih običaja, kroz igrovni kontekst, omogućiće deci da i sama postavljaju pitanja o prirodi, da slobodno istražuju i pronalaze odgovore, koji mogu, a ne moraju biti u skladu sa postojećim naučnim saznanjima. Cilj je probuditi radoznalost, osvestiti vezu (ili nesklad) između onoga što vidimo i mislimo da znamo, i održati zapitanost i želju za istraživanjem i proverom činjenica.
Problemi odrastanja i sazrevanja, i samim tim promena uloge koju individua ima u zajednici, takođe su bili prepoznati i obuhvaćeni običajima – od načina odevanja, ophođenja, dodele odgovornost… Obeležavanje prelaznih razvojnih momenata različitim obredima, koliko god bilo kruto, jasnim pravilima je olakšavalo individualno snalaženje u društvenom kontekstu. Proučavanje ovih obreda, kroz priče i igru, stvoriće prostor za osvešćivanje i razgovor o temi odrastanja i zahteva za promenom ponašanja koje ono sa sobom nosi.
Narodni običaji su uređivali i odnose u porodici. Savremeni život u nuklearnim, dvogeneracijskim porodicama uticao je na to da se izgubi organska veza ne samo sa dugim nizom predaka, već i sa članovima šire porodice koji su naši savremenici. Uvođenjem proučavanja narodnih običaja nadoknadićemo gubitak koji nastaje usled prekida spontanog usmenog prenosa znanja i iskustava deci sa jedne generacije na drugu.
U proučavanju narodnih običaja nećemo zapostaviti okupljanja oko ognjišta, na poselu, gumnu, vašaru. U osnovi današnjeg Facebook-a i Zoom-a, i nekadašnjeg posela, leži ista potreba: da vidimo i uvažimo jedni druge, da razmenimo priče, da se prepoznamo i povežemo, da živimo zajedno.
Narodna arhitektura i stari zanati
Savremeni način života i globalizacija dovela je do uniformnosti u gotovo svim oblastima života. Zahvaljujući visokoj specijalizaciji zanimanja, savremeni čovek se bavi svojim uskim poljem delovanja pri čemu se gubi svest o organskoj povezanosti prirode i čoveka. Na svim delovima planete, kuće, unutrašnje uređenje stana i ritam života liče jedan na drugi.
Obogaćen i zaštićen modernim tehnološkim dostignućima, život današnjeg čoveka se odvija isto bez obzira na doba godine. Zahvaljujući naučnim i tehničkim dostignućima naše dnevne aktivnosti ne zavise direktno od vremenskih prilika i dužine dana: stanovi su ugrejani, osvetljeni, putovanje moguće po gotovo svim vremenskim uslovima, snabdevanje i raznovrsnost hrane ne zavisi ni od godišnjeg doba ni od vremenskih prilika. Nameštaj i garderobu nalazimo u prodavnicama, zaštita i udobnost su nam dostupni bez da smo sami neposredno učestvovali u njihovom obezbeđivanju.
Takav način života, deci uskraćuje mogućnost sagledavanja povezanosti prirodnih pojava i ljudskih aktivnosti, što je u samoj osnovi ekološke svesti. Da bismo imali hleb na stolu, zrno žita ne samo da mora da proklija, već su mu, i pored svih tehnoloških dostignuća, neophodni kiša i sunce, baš kao nekada na njivi našeg davnog pretka. Veza između njive i trpeze, ili ovce i tkanine deci više nije očigledna. Čak ni poseta modernim farmama i fabrikama, zahvaljujući savremenoj tehnologiji i masovnosti proizvodnje, ne bi ovu vezu učinila vidljivom.
Zato je važno upoznavanje i očuvanje starih zanata, ne samo kroz priču obojenu nostalgijom, već kroz pronalaženje i primenu starih alata. Upoznavanje sa načinom života naših predaka, kroz gradnju ognjišta, baratanje alatima ili upoznavanje sa primitivnim načinom proizvodnje različitih dobara, osvetliće samu logiku procesa proizvodnje, koja je, bez obzira na razvoj tehnologije u osnovi ostala ista.
Upoznavanje sa narodnim rukotvorinama, osvetliće iskonsku potrebu čoveka da se ne zadovolji funkcionalnošću, već da oduvek nastoji da svoj prostor i život oplemeni lepotom.
Narodne rukotvorine, kako im samo ime kaže, su direktni proizvod naših ruku. Motivacija dece za ove aktivnosti proističe iz zadovoljstva samim procesom, i ne manje važno, zadovoljstva sopstvenim produktom. Na taj način, obezbeđeni su snažni, prirodni podsticaji kako za razvoj motorike, tako i za osećaj ispunjenosti, svrsishodnosti, ponosa zbog obavljenog zadatka i doprinosa zajednici.
Tradicionalne igre
Proučavanje tradicionalnih narodnih igara ukazuje da osim što su služile kao zabava u dokolici, one su bile prilika za dokazivanje snage, brzine, spretnosti, dovitljivosti, lojalnosti i spremnosti za saradnju, što su sve bili kvaliteti neophodni za pronalaženje i osvajanje svog mesta među vršnjacima i u široj zajednici.
U spontanim i organizovanim okupljanjima, deca i mladi su imali priliku da, zahvaljujući igri, pokažu svoje sposobnosti i ispolje različite karaktere. Kao takve, ove igre i danas podstiču kako razvoj socijalizacije, tako i razvoj motorike, a svojom originalnošću pozitivno utiču na sveukupnu atmosferu u grupi.
Čovek i natprirodna bića
Upoznavanje dece sa mitologijom kroz čitanje, dramatizacije i ilustrovanje odabranih mitova je od ranije deo programa Povratka prirodi. Mitovi i narodne priče su sami po sebi zanimljivi i deca sa pažnjom i koncentracijom slušaju dogodovštine o susretima čoveka sa neobičnim i čudnim bićima.
Budući da su mitovi nastajali kao odgovori naših predaka na pitanja o mnogim za njih zbunjujućim prirodnim pojavama, promišljeno vođenje kroz narodne priče i mitove podstiče i samu decu da se pitaju, maštaju i šire saznanja o stvarnom svetu koji nas okružuje.
Nekoliko je važnih odlika bajki i mitova koje su korisne i podstiču kognitivni i emotivni razvoj dece. Mitovi favorizuju slabe, najmlađe, zanemarene i obespravljene. Zahvaljujući sopstvenoj dovitljivosti, poštenju i hrabrosti, glavni junak savlađuje i nadmudruje često mnogo jačeg protivnika.
Saosećajući sa glavnim junakom, deca se suočavaju sa sopstvenim problemima i strahovima, zaštićena bezbednom granicom između stvarnog sveta i sveta mašte. Mnogi univerzalni dečji strahovi dobijaju lik nekog strašnog bića i bivaju pobeđeni u svakom novom čitanju mita ili bajke.
Mitska bića imaju skrivene, natprirodne moći, što govori o tome da ljudi i pojave kriju u sebi mnogo više od onoga što se može videti na prvi pogled. Istovremeno, posedovanje skrivenih moći odgovara ljudskoj potrebi za nadogradnjom i razvojem. Često, kao nagrada upornosti, marljivosti i istajnosti, glavnim junacima pomoć pristiže sa neočekivane strane, zahvaljujući čemu mitovi, koliko god strašni bili, razvijaju optimističnu sliku o svetu i životu.
