Za nama je još jedan kreativni letnji raspust, a pred nama veliki počeci. Bilo da otpočinjemo novu vrtićku godinu, dobijamo titulu predškolca, školarca, drugaka ili petaka, uskoro ulazimo u nove cipele i glancamo ih za dobar start.

Glancanje je uveliko u  toku, a pripreme za nove uloge trajale su tokom celog leta, i to na vrlo spontan i razigran način. Prepleli smo dokolicu, igru, radoznalost, učenje, izazove, takmičarski duh i dobili paket veština „za poneti“, da nam se nađu kad zatreba.

U dečjim džepovima su:

• radoznalost (na kubni)
• najrazličitije informacije o čudima prirode i sveta
• saznanja o tome šta sve može i ne može ljudsko telo i um
• saznanja o tome šta sve ja mogu, a nisam ni slutio da mogu
• osnažen timski duh
• sati i sati osnaživanja sopstvenih snaga i pomeranja granica
• titule rekordera u različitim disciplinama
• ponos i zadovoljstvo
• iskustvo pobede
• iskustvo poraza
• veština uklapanja u nove ekipe
• osvežena stara/sklopljena nova prijateljstva
• baterija pozitivne energije i dobrog raspoloženja

Prikupljane ovih snaga tokom leta odvijalo se na nekoliko punktova.

Za početak – bilo je važno imati siguran prostor, što je u Povratku podrazumevajući faktor. Bilo da smo aktuelni ili stari Povratkovci, ili školarci koji po prvi put letuju sa nama, zakoni međusobnog poštovanja, podrške i pridrške bezuslovno vladaju. A ako se kojim slučajem desi da deca u žaru igre zagrabe i deo tuđeg prostora, tu su učitelji da pripomognu. Dakle – siguran prostor obezbeđen.

Dalje – tu je dobronamerna ekipa. Dece i odraslih. Uvek prisutna.

Tradicionalno, ne manjka ni kreativnih programa, ideja, radionica. Ovog leta inspiraciju smo pronalazili među koricama Ginisove knjige rekorda i šire – u čudima prirode. Platforma za igru bila je nepresušna, pa smo tako na dnevnom nivou obarali najrazličitije rekorde. Među nama su rekorderi atlete (stoj na jednoj nozi sa knjigom na glavi, skok u dalj, trka na 10m, streličarstvo, bacanje medicinke, najduže vrtenje hulahopa), rekorderi sa najrastegljivijom kožom, najdužom kosom, najbrži sakupljači i slagači Lega jednom rukom, rekorder u najdužem vrtenju čigre, najbržem izgovaranju brzalica, najdužoj šetnji sa jajetom koje nose na viljušci među zubima, neimari sa najvišim kulama od recikliranih čaša… Rekordi su obarani na tri adrese – u Voždovoj palati, na Dunav Platz-u i na Salašu, a najbolji rezultati ispisali su stranice unikatnih, specijalnih izdanja Povratkove knjige rekorda u tri toma.

Zašto baš rekordi?

Iako na prvi pogled pojedini rekordi i čuda koja smo izučavali mogu delovati nesvakidašnje, birali smo ih sa razlogom. Da li je pedagoški opravdano predstaviti npr. čoveka sa najdužim noktima, najrastegljivijom kožom ili sa najviše tetovaža deci predškolskog uzrasta? Ako zaronimo u ovu tematiku dublje od prve impresije, ukazaće nam se jedna značajna poruka – iza svakog rekorda, koliko god neobično izgledao, stoji stamena doslednost, posvećenost, upornost. A to su dragocene vrednosti koje je itekako značajno podvući u radu sa decom. Koliko je samo truda i prilagođavanja uložio čovek koji 66 godina gaji svoje nokte duge 9 metara! Čik pokušajte da na prste zalepite malo duže nokte i prepustite se običnim dnevnim aktivnostima (pranju kose, sudova, mazanju džema na hleb, hvatanju lopte, stavljanju sočiva, šminkanju, vezivanju kravate…) pre nego što se nasmejete jednom takvom poduhvatu kao što je životno puštanje noktiju.

Koje ciljeve smo dostigli?

Brojni oboreni rekordi nisu bili vrhovni cilj letnjeg programa. Cilj je bio poručiti deci da ne gledaju u cilj. Tačnije, da se fokusiraju na proces, na igru. Na pomeranje sopstvenih granica. Na jačanje upornosti, posvećenosti, doslednosti. Na saznavanje novih činjenica o sebi, svetu, prirodi. Cilj je bio da deca u džepovima ponesu što više iz paketa veština „za poneti“.

Nije dovoljno deci reći „važno je učestvovati“ u momentu kada osećaju razočarenje zbog poraza. Tu krilaticu je potrebno najaviti i opravdati unapred. Važno je osmisliti igre u kojima je učešće samo po sebi zabavno i uzbudljivo; igre koje jačaju timski duh, upornost, radoznalost, samopouzdanje. Važno je ponuditi širok spektar različitih igara, kako bi svako pronašao disciplinu u kojoj se oseća dobro. Podsetiti dete da je njegov današnji rezultat bolji od jučerašnjeg, a možda lošiji od sutrašnjeg. Tako postavljena takmičenja ostvaruju mnogo značajnije rezultate od oborenog rekorda. Upravo takva takmičenja bila su okosnica ovogodišnjeg letnjeg programa Čuda neviđena.

Budući da su polaznici Čuda neviđenih sa lakoćom i velikim entuzijazmom provozali slalom kroz letnji program, svi su zaslužno nosioci medalje Čudo! Medalje su im dodeljene na svečanom zatvaranju letnjeg projekta, nakon zajedničkog druženja voždovačkih i zemunskih Povratkovaca. Kad kažemo druženje, podrazumevamo i takmičenje, koje nam je plastično potvrdilo da su deca na pravi način shvatila poentu letnjeg programa. Timovi sastavljeni od dece različitih uzrasta i sa različitih lokacija (sa Voždovca i iz Zemuna), funkcionisali su kao da se oduvek poznaju, a takmičarski duh vodio ih je do cilja – a to je igra, bez obraćanja prevelike pažnje na to koja će ekipa imati najbolji rezultat. Na kraju igara, okitili su se medaljama, uz aplauze, ponos, stisak ruke i puno toplih želja i podrške za nove početke.

Sa radošću ispraćamo leto, dočekujemo nove izazove i tako u krug, do iščekivanja budućih letnjih susreta!