Značaj muzike

Kod nas, u Povratku, muzika ima važnu ulogu u razvoju svakog pojedinca. Kroz muziku možemo otkriti na koji način neko razmišlja, kako se oseća, kakvog je senzibiliteta, šta mu prija, a šta ne.

Muzika je uvek pod lupom koju dete neumoljivo drži na oku, i zato je veoma značajan način na koji muziku predstavljamo. Kao umetnost muzika je apstraktna, vezuje se za pojam vremena i trajanja. Ona je neopipljiva, ne stoji u prostoru, ali ga ispunjava, te je važno detetu približiti njenu estetsku lepotu i društveni značaj.

Muzika je za nas jedno neobično i misteriozno putovanje na kojem pratimo čulne nadražaje, osećaje i doživljaje.

Putovanje kroz istorijski razvoj muzike

Kada su se prvi zvuci izvijali iz grla naših dalekih predaka, bili smo tamo, u praistoriji. Čekali smo da skupe hrabrost i izađu iz svojih pećina i počnu da komuniciraju. A onda smo upijali zveckanje prvih kamenih alata, uz pratnju jednostavnih napeva i magijskih obreda. Zatim smo u starom Egiptu i Mesopotamiji otkrivali blagodeti prvih profesionalnih muzičara i njihovog umeća muziciranja na raznovrsnim instrumentima. Stara Grčka je veličala svoju tragediju kao savršenu muzičko -scensku formu, u kojoj hor ima ulogu glasa naroda. Iz tog oblika se pukim slučajem u baroku stvorila opera, koju smo i sami oživeli. Tehniku operskog pevanja upotrebili smo i smestili u jednu svakodnevnu vrtićku scenu, i na šaljiv način opevali svađu oko igračke, prvu simpatiju, ponašanje za ručkom, raznorazne obične i neobične dečje težnje.

Na putovanju učimo i kako su veliki kompozitori razmišljali i stvarali. Tako jedno svemirsko putovanje uz Baha prelazi u slikovit pejzaž Vivaldijevih Godišnjih doba, Mocartovo zvrkasto blesavljenje na klaviru nagoveštava vrevu gradskog života u Betovenovoj Devetoj simfoniji, Listove rapsodije, Šopenovi valceri, Vagnerove Valkire, Sen Sansov Karneval životinja, Musorgskove Slike sa izložbe, Labudovo jezeroČajkovoskog, Peća i vuk Prokofjeva, Posvećenje proleća Stravinskog nas, poput džinovskog prekookeanskog broda, vode u Simfoniju Novog Sveta Dvoržaka. Tamo nas čekaju kompozitori avangardnih struja, tamo nas čeka i džez.

Muzika kao Igra

Muzika je širok teren za igru i nudi razne „sportske“ discipline. Ona prihvata elemente svih medija, prirodnih i društvenih nauka i drugih umetničkih grana. Kroz dramske igre muzičkih zanimanja otkrivamo veliki broj zanimljivih profesija koje su vezane za muziku. Na taj način upoznajemo njihove uloge u mašini muzičke industrije. Iz tog spektra izdvajaju se pevanje i sviranje kao najdostupnije uloge i kao prirodna potreba svakog čoveka da se izrazi zvukom. Dobacivanje tonovima, Rat bubnjara, Između dva benda, Mali orkestar, Dinamička igra, Mali dirigent, samo su neke od muzičkih disciplina koje redovno praktikujemo. Omiljena zabava nam uživancija uz karakteristične pesmoigre, koje objedinjuju dramsku igru i muziku i tekst pesme (Džin, Uši, Aždaja, Baba Marta). Važno je da se ne stidimo buke, jer je to jedini put kojim ćemo doći do autentične muzike.

Muzičko stvaralaštvo

Pored izučavanja, učenja i uživanja u muzici, u Povratku se bavimo komponovanjem i snimanjem muzike. Do sada smo se oprobali komponujući različite forme, a vrhunac našeg muzičkog stvaralaštva je muzika koju smo snimili za film Čuvar, kratak film u žanru epske fantastike. Inspirisani tematikom filma, stvorili smo deset numera koje su obogatile i doprinele atmosferi filma. Snimajući numere, pored uživanja u stvaralačkom procesu, otkrili smo i kako audiotehnika funkcioniše i šta nam je sve potrebno od opreme.

Sviranje na instrumentima

Pored standardnog usvajanja muzike i učenja pesama važnu ulogu ima i sviranje na instrumentima. Prilikom tog procesa deci se objašnjavaju i približavaju načini i tehnike sviranja. Deca uzrasta od 4-6 godina imaju priliku da nauče pojedine tehnike sviranja na bubnjevima i udaraljkama, dok je redovna praksa kod predškolaca (6 godina) da uče tehniku sviranja na frulicama. Tim povodom je oformljen mali duvački orkestar Čarobni frulaši.

Instrumentarijum

Naš instrumentarijum se vremenom obnavlja, bogati i proširuje. Pored osnovnog seta bubnjeva, nekoliko udaraljki, gitare i frulica, u našem instrumentarijumu značajno mesto imaju instrumenti koje smo sami pravili. To su većinom instrumenti pravljeni od reciklažnog materijala (konzervi, plastičnih flaša i novina). Kroz proces pravljenja i ukrašavanja ovih instrumenata negujemo zelenu ideju i upoznajemo pojedine slikarske i dizajnerske tehnike.

Šta i kako slušamo

Princip slušanja prvenstveno podrazumeva da čujemo jedni druge, da oslušnemo i podelimo sa drugima svoje i tuđe muzičke ideje. Pristupamo tome kao kreativno-misaonom procesu, usvajamo i tumačimo ideje, te se trudimo da ih materijalizujemo u vidu pokreta, zvuka, boja, slika, predmeta.

Delimo sa drugima naš muzički ukus i trudimo se da damo značaj, odredimo stil, kvalitet i energetsku vrednost muzike.

Okosnicu našeg slušalačkog opusa čini ozbiljna muzika.

Zašto baš ozbiljna muzika?

1. Zato što je namenjena svima. Opus ozbiljne muzike je obiman, i u sebi sadrži za svakoga ponešto. Za razliku od odraslih, deca mnogo bolje razumeju, osećaju i uživaju u ozbiljnoj muzici. Njihova prednost je u tome što mogu da joj se prepuste bez predrasuda i kočnica, tražeći u klasici svoju dimenziju zvuka.
2. Izuzetno pozitivno utiče na psihološki, mentalni razvoj, pospešuje sluh, bogati naš ukus, razvija maštu.

Pored ozbiljne muzike, volimo i rokenrol, džez, avangradne muzičke eksperimente. U Povratku često možete čuti pesme raznih izvođača: od Elvisa i Bitlsa, Dorsa, preko Kvina, Bouvija, Pink Flojda, Ramonsa, AC/DC, ponekad se tu ubaci i pokoji Ramštajn, Nirvana. Uz njih dolaze i mnoga imena domaćeg rokenrol zvuka: Smak, Ju Grupa, Metak, Atomsko sklonište, Buldožer, Disciplina kičme, EKV, Idoli, Električni orgazam, Psihomodo Pop, Partibrejkers.

Volimo muziku i temeljno se bavimo njom jer je muzika uvek tu za svakoga. Kao masivna knjiga sa finim vezom na koricama, muzika će stajati na polici u visini vaših očiju i čekaće pogodan trenutak da je radoznale ruke dohvate, otresu sloj prašine sa nje i zavire u te isprepletane niti ispisanih nota na mreži notnih sistema. Tkanje od muzičkih misli, proisteklo iz zanosa, koje nas oplemenjuje i bogati.

Pavle Sovilj, dipl.muzičar violinista i profesor muzike u Povratku