Zelena ideja u srcu grada, deo II: Krovne bašte

U prethodnom tekstu upoznali smo se sa vodenim baštama Povratka, jednim od načina negovanja zelene ideje u našoj predškolskoj ustanovi. Ovog puta, pišemo o tome kako smo bašte podigli na još viši nivo (u bukvalnom smislu!). Reč je o zelenom krovu, nedavno započetom projektu na Dunav Platz-u, koji je u jeku razvoja i koji kontinuirano evoluira pred našim očima.

Zašto je važno održavati zelene zone u gradovima?

Ozelenjavanje urbanih površina poslednjih decenija predstavlja veliki izazov, ali istovremeno ovaj proces jeste i preduslov za održivu gradsku sredinu, zdravlje ljudi i raznovrsniji biljni i životinjski svet.

Usled smanjenja zelenila (površina pod parkovima, lejama, poljanama i dr.) u gradovima i njihovoj okolini, sve je češći problem zagađenja vazduha, buke, urbanih ostrva toplote i, generalno, otuđenja modernog društva od prirode.

Moderna infrastruktura često onemogućava stvaranje prostora za uređenje gradskih bašti i dvorišta, a posebno krovova i komunalnih terasa na kojima je moguće podizati urbane bašte za potrebe stanara.

Potreba izgradnje zelenih krovova na globalnom nivou

Od nedavno uočena je potreba za preobraćenjem javnih komunalnih površina u baštenske prostore. U Torontu je npr. još 2009. godine donet jedan podzakonski akt kojim je određeno da svi novoizgrađeni stambeni i industrijski objekti moraju imati zelene krovove. U Nemačkoj je trenutno ozelenjeno oko 12% ravnih krovova. Srbija je poslednjih decenija na putu prihvatanja koncepta gradnje zelenih krovova na stambenim objektima, ali i na poslovnim zgradama. Na primer, u Novom Sadu je 2016. godine podignut prvi zeleni krov na jednoj stambeno-poslovnoj zgradi, čime je u ovom gradu započet trend “zelenog koncepta stanovanja”.

Treba napomenuti i činjenicu da demografske projekcije za 2030. godinu predviđaju porast stanovništva (posebno gradskih sredina) na Zemlji na 8.2 biliona ljudi! Postavlja se pitanje bezbednosti hrane za sve veći broj stanovnika, a tu je i nestašica vode i implementiranje održivih praksi u poljoprivredi. Zbog toga je neophodno kontinuirano raditi na edukaciji stanovništva o zdravoj i održivoj ishrani, a posebno dece i mladih.

Ono što takođe zabrinjava jesu neslavni rezultati mnogih skorašnjih istraživanja koja ispituju decu o poznavanju biljaka (tačnije voća, povrća, žitarica i dr.), konzumiranju namirnica i o uzgajanju hrane. Tako, podaci jednog australijskog istraživanja koje je sproveo Woolworths (2012), pokazao je nezavidan nivo znanja o tome kako i odakle dolaze neke od namirnica koje se redovno koriste u ishrani ljudi, na uzrastu od 6-17 godina. Iz ovih razloga nameće se potreba za razvojem bašti u gradskim sredinama koje će poslužiti i kao didaktičko sredstvo za sticanje kompetencija kod dece, ali i za razvijanje samopouzdanja zbog mogućnosti doprinosa sopstvenoj proizvodnji hrane.

Naučni, ali i umetnički projekat

Prepoznavajući spomenute potrebe, naša ideja je bila da razvijemo eksperimentalnu sredinu za uzgoj biljaka na otvorenom prostoru gradskih sredina, i edukujemo decu o vrednostima i značaju urbanog baštovanstva. Osim očiglednog naučnog aspekta ovog projekta, ukazujemo i na estetsku prirodu vrta – inspirišuće zelene oaze pospešuju stvaralački proces i nadahnuće mladih umetnika.

Želimo da Povratkovci uče o mogućnostima koje se u gradskim sredinama pružaju u pogledu uzgajanja sopstvene hrane, pri čemu mogu da razviju niz praktičnih veština na više različitih nivoa. Takođe, stiče se svest o podeli odgovornosti, o aktivnom učešću u zajednici i načinima naučnog i umetničkog izražavanja.

Kako izgleda krovna bašta Povratka prirodi?

Trenutno se na našoj krovnoj bašti nalazi preko 35 različitih biljnih vrsta, sa više od 120 jedinki šiblja, drveća i zeljastog bilja. Sa jedne strane, tu su ukrasne četinarske vrste poput tise i patuljastih formi tuje, zatim lekovite vrste poput lavande i smilja, a sa druge – voćno drveće: japanska šljiva, smokva. Niz ukrasnog šiblja i kalemljenih vrsta takođe krasi naš vrt na najvišem spratu Dunav Platz-a.

U sklopu projekta “Bašte iz prirodnjačke mašte”, Povratak prirodi se posvetio i približavanju koncepta krovnog baštovanstva učenicima osnovnih škola iz Zemuna i sa Novog Beograda. Deca su se upoznala sa principima organske sadnje i zahtevima biljaka tokom uzgoja na krovnoj bašti. Zajedno smo posadili nekoliko vrsta povrtarskih kultura (blitva, šargarepa, crni luk itd.). Ove biljke su posađene u tri ručno rađene žardinjere, sa posebnom pažnjom oslikane od strane učenika Zemunske gimnazije, a pod budnim okom našeg saradnika i profesora likovne umetnosti Vojislava Klačara. S proleća, kad se vegetacija razbudi, planiramo nove aktivnosti i projekte kojima će prostor na krovnoj bašti biti dodatno opremljen i unapređen. Rađanja novih života na našem zelenom krovu svakako neće proći bez pomoći vrednih Povratkovaca!