Ekološki izazovi modernog doba
Jedan od gorućih problema današnjice, sa kojim se čovečanstvo doduše oduvek suočavalo, jeste svetska glad. Na osnovu izveštaja Ujedinjenih nacija i Evropske unije iz 2017. godine, čak 124 miliona ljudi širom sveta (od čega 16 miliona dece) bilo je suočeno sa ozbiljnom nesigurnošću u hrani. Prethodne godine Evropska unija (EU), Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (FAO) i Svetski program u hrani Ujedinjenih nacija (WFP) došle su do podatka da su pojedine zemlje u Africi, najviše pogođene sušom, bile i najpodložnije nestašici hrane. Osim suše i drugih elementarnih nepogoda, faktori koji najviše doprinose ovoj nesigurnosti uključuju i bolesti i epidemije, ekonomsko urušavanje, nestanak i opadanje kvaliteta plodnog zemljišta. Tlo je sve zagađenije, posebno usled prekomerne upotrebe pesticida. Takođe, zemljište se u poljoprivredi svake godine iznova koristi, ne ostavlja se da odmori, ne vrši se rotacija useva itd.
Razvoj i ulaganja u poljoprivredna istraživanja dovela su do otkrića novih tehnologija uz pomoć kojih niz pomenutih negativnih faktora može da se znatno ublaži ili čak otkloni. Pojedini stručnjaci okrenuli su se alternativnim rešenjima uzgoja biljaka bez upotrebe zemljišta, tačnije uz pomoć vode.
Kako su nastale vodene bašte i gde ih u svetu najviše ima?
Vodene bašte nisu inovativna rešenja nastala u laboratoriji nekog savremenog naučnika. Smatra se da se hidrokultura kao način uzgajanja biljaka javila još u VII veku pre nove ere, kod visećih vrtova iz Vavilona. Nešto kasnije sličan metod koristile su stare civilizacije u Kini i delovima Centralne Amerike, za uzgoj pirinča i drugih kultura. Međutim, tek 1980-ih godina prošlog veka, ovaj metod počeo je da se koristi kao jedan od vidova ekonomičnog rešenja problema konvencionalnog načina uzgajanja hrane. Tako je nastala hidroponija, a nadovezujući se na nju i akvaponija, obe u službi poboljšanja načina poljoprivredne proizvodnje.
Hidroponija je, jednostavno rečeno, uzgajanje biljaka na vodeni pogon i uz pomoć tečnog đubriva.
Prednosti ove metode su brojne. Ne zahteva upotrebu pesticida, manji je utrošak vode i prostora – u odnosu na tradicionalne poljoprivredne sisteme.
U modernom svetu, sve više zemalja se okreće ovom vidu uzgoja hrane, a u Evropi u tome prednjači Holandija.
Za epitet svetskog inovatora u oblasti hortikulture ova država može najviše da zahvali masovnoj primeni hidroponskog uzgoja u svojim mnogobrojnim staklenicima. Španija, Francuska, SAD, Kanada, krenule su stopama ovog svetskog lidera, a mnoge zemlje u Aziji takođe su počele da shvataju sve prednosti hidroponskog uzgajanja hrane.
U Srbiji, ovakva savremena tehnika proizvodnje je za sada ograničena na manji broj poljoprivrednih gazdinstava, uglavnom u zatvorenom prostoru (staklenicima i plastenicima). Pored toga, akvaponijski i hidroponijski sistemi nalaze se i u jednom vrtiću. Pogađate, u Povratku prirodi!
Akvaponija predstavlja kombinaciju akvakulture (uzgajanja vodenih životinja) i hidroponije (uzgoj biljaka u vodenom rastvoru). To je posebna tehnika proizvodnje hrane u kružnom sistemu gde otpadne materije riba služe kao đubrivo za biljke, a zauzvrat biljke održavaju vodu čistom za ribe.
Tipičan akvaponijski sistem se sastoji iz rezervoara u kome se drže ribe koje svojim izmetom i ostacima hrane stvaraju đubrivo (amonijak), koje zatim mikroorganizmi pretvaraju u oblik dostupan biljkama (nitrate). Putem creva i cevi ovaj rezervoar je povezan sa jednim ili više sudova sa biljkama koje plutaju na vodi ili su svojim korenom posađene u podlogu koja se natapa vodom iz rezervoara, bogatom hranljivim materijama.
Akvaponija i hidroponija – jedinstvena didaktička sredstva za sticanje primenjenih ekoloških znanja
U okviru Više predškolske ustanove Povratak prirodi, na Dunav Platz-u, za sada postoje dva tipa hidroponije i jedan akvaponijski sistem. U dečjoj naučnoj laboratoriji uzgaja se zelena salata uz pomoć NFT sistema, ili kako je drugačije još nazivaju – tehnika hranljivog filma. U istoj prostoriji nalazi se i akvaponijski zatvoreni kružni sistem, sa metodom „kulture duboke vode“. Sastoji se od akvarijuma sa pet ribica čiji se izmet koristi kao đubrivo, i donjeg suda gde rastu ljute papričice koje plutaju na površini vode dok im je koren stalno uronjen u vodu. U dvorištu, na samom ulazu, nalazi se ručno rađeni plastenik sa autopot hidroponskim sistemom. Ovde uspevaju različite začinske i povrtarske vrste (pasulj, paprika, nana, bosiljak, jagoda, itd.), bez korišćenja veštačkog đubriva i pesticida.
Povratkovci imaju jedinstvenu priliku da prođu kroz ceo proces uzgoja biljaka na ovaj savremeni način – od sadnje i isklijavanja semena, uočavanja potreba biljaka tokom perioda vegetacije, pa sve do donošenja ploda. Na taj način deca Povratka, iz prve ruke, iskustveno i sadržajno, stiču važne kompetencije, razvijaju kritičko mišljenje i produbljuju svoje stavove o tehnologijama XXI veka.
Mislimo globalno – delujemo lokalno! Iskustvena nastava o modernoj poljoprivrednoj proizvodnji organizovana i za decu iz lokalnih osnovnih škola
Uz pomoć projekta „Bašte iz prirodnjačke mašte“, finansiranog od strane Centra za promociju nauke, podigli smo sistem akvaponije i dobili smo priliku da i učenicima osnovnih škola približimo moderna tehničko-tehnološka rešenja u poljoprivrednoj proizvodnji.
Organizovali smo deset jednodnevnih radionica, kojima su osim dece prisustvovali i njihovi učitelji, pedagozi i drugo stručno školsko osoblje.
Posetioci radionice su, između ostalog, mogli uživo da vide kako ceo sistem izgleda i da saznaju kako može da se napravi i kod kuće.
Pored toga naučili su koji to bioekološki zakoni u njemu vladaju (kako biljke, mikroorganizmi i ribe međusobno „sarađuju“).
Ovaj samoodrživi sistem pokazuje kako uz prihvatanje ekoloških principa (bez upotrebe pesticida i drugih hemikalija) može da se stvori nutritivno kvalitetan biološki proizvod.
Zbog svega ovoga vodene bašte se sa pravom smatraju „poljoprivredom budućnosti“ koja je već počela.
