U novembru ove godine, naš stručni tim realizovao je prvu u nizu radionicu za roditelje, u cilju adekvatne podrške razvoju naše dece, međusobne saradnje, razmene iskustva i unapređivanja kompetencija. Porodica ima posebnu i najvažniju ulogu u vaspitanju dece, pri čemu su i sami porodični odnosi, način komunikacije među članovima porodice, ukupan kvalitet porodičnog života, takođe, „vaspitljivi“ fenomeni. Glavno polazište naših radionica je uverenje da svaka porodica ima svoje jake snage i mehanizme koje nastojimo da otkrijemo, aktiviramo, podržimo i oplemenimo, te pored stručnog tima, značajan izvor učenja na radionicama predstavljaju roditelji. Primenjujući grupni rad u formi radionice, nastojimo da podstaknemo međusobnu razmenu relevantnih iskustava, dragocenih uvida i saveta, teorijskih saznanja i informacija, uz očekivane pozitivne efekte delovanja grupe na pojedinca. Kroz ovakav vid aktivnog i iskustvenog učenja, već na samoj radionici započinjemo odmotavanje klupka promena, koji će se postepeno, uz značajan trud, obostrana ulaganja, preispitivanja i refleksije, odmotavati u pravcu uspešnog razvoja deteta i obavljanja roditeljske uloge.
Roditelji su tokom radionice imali priliku da se međusobno upoznaju, razmene iskustva i opišu izazovne situacije u kojima najteže kontrolišu svoje emocionalne reakcije i reakcije svoje dece. Uvideli smo da im je naročito teško da kontrolišu vlastitu impulsivnost i strepnju u vezi sa adekvatnim ispunjavanjem roditeljske uloge i odrastanjem deteta, kao i to da li će uspeti da prepoznaju granice i da ih postave svojoj deci. Kada su u pitanju emocionalne reakcije dece, roditeljima su najizazovnije emocije kao što su bes, agresivnost, tuga, strah, ali i to što deca svoje emocije ispoljavaju naglo, burno i intenzivno.
Sposobnost deteta da reguliše svoje emocije se razvija postepeno, u skladu sa razvojnim fazama kroz koje dete prolazi, a koje su uslovljene biološkim sazrevanjem, obradom iskustava iz detetovog okruženja, kao i sazrevanjem intelektualnih sposobnosti. Stoga, bez obzira na to koliko je pametno, odgovorno ili savesno naše dete, nije fer da očekujemo da se u svakoj razvojnoj fazi ponaša adekvatno ili da pravi razliku između dobrih i loših izbora. Imajući u vidu da iskustva vode ka promenama u razvoju dečjeg mišljenja i emocionalnog reagovanja, važno je da sebe sagledamo kao aktivne činioce koji svojim ponašanjem i vaspitnim metodama oblikuju razvoj deteta. Polazeći od navedenog, roditelji su na radionici imali priliku da se upoznaju sa neefikasnim i delotvornim metodama reagovanja, sa ciljem osvešćivanja situacija u kojima te metode upotrebljavaju. S tim u vezi, nastojali smo da ih osnažimo da prihvataju, dozvoljavaju i podstiču izražavanje svih emocija kod dece, da postavljaju jasne granice i dosledno ih se pridržavaju, kao i da u vaspitanju dece pribegavaju logičkim posledicama radije nego nagradama, kaznama i pretnjama.
Imali smo priliku da se uverimo da sarađajumo sa roditeljima koji razumeju i prihvataju sopstvenu odgovornost u vaspitanju dece, preispituju svoje postupke i marljivo rade na unapređivanju roditeljskih kompetencija. Pozitivna atmosfera tokom radionice, međusobno slušanje, uvažavanje i saosećanje, doprineli su izgradnji osećaja za pripadanjem grupi i osnaživanju samopouzdanja roditelja i sigurnosti u vaspitanju dece. Osluškujući potrebe roditelja, prepoznali smo teme kojima ćemo se baviti na narednim radionicama, nestrpljivo očekujući da našom zajedničkom avanturom kreiramo siguran i podržavajući put za razvoj dečjih potencijala.
Jelena Samailović – defektolog
Tanja Topalović – pedagog
Sara Raković – psiholog
