Decu predškolskog uzrasta često ćemo zateći kako pokušavaju da potpišu svoje crteže ili će jednostavno zatražiti pomoć odraslih u tome, jer ne znaju kako se piše neko slovo. Nastojaće i da „pročitaju“ natpise, imenuju slova i pokušaju da napišu omiljene pesmice. Ovo nije ništa neobično, jedna od dražih aktivnosti dece ovog uzrasta jeste upravo pisanje/čitanje ili pokušaji pisanja/čitanja. Neretke su situacije u kojima će deca pokušati da „pročitaju“ reči, imenuju slova u reči, pokušaju da se sete najduže reči koja postoji a za koju drugi drugari ne znaju. Svima su nam poznate igre Na slovo, na slovo ili igra Kaladont deca ih rado igraju, takmičarski su nastrojena i trude se da budu što bolji. Kroz sve ove i slične aktivnosti deca ustvari izražavaju početak razvoja fonemsko-fonološke svesnosti.
Šta je to fonemsko-fonološka svesnost i zašto je važna? To je sposobnost da se prepozna i opazi rečenica kao celina, reči kao delove celine (fonološka svesnost) i na kraju sposobnost prepoznavanja glasova koji sačinjavaju reči (fonemska svesnost). Oko šeste godine počinje da se razvija glasovna i slogovna analiza i sinteza – predčitalačke veštine koje su preduslov za razvoj čitanja i pisanja. Analiza glasova u reči podrazumeva sposobnost da se reč “rastavi “ na glasove koji je sačinjavaju, dok je sinteza suprotan proces, odnosno sposobnost da se pojedinačni glasovi spoje u celinu i prepoznaju kao reč. Dete kalendarskog uzrasta od 5,5 godina (odstupanja koja podrazumevaju nekoliko meseci se tolerišu) trebalo bi da može da odredi prvi i poslednji glas u rečima, kao i da prebroji koliko je glasova u reči.
U okviru testiranja dece pred polazak u školu između ostalog proveravaju se i predčitalačke veštine dece. Pre nego počne sa savladavanjem veštine čitanja i pisanja dete bi trebalo da „upravlja glasovima“. Drugim rečima, da raspoznaje glasove, razlikuje dužinu izgovorene reči, samostalno određuje prvi i poslednji glas u reči, ponavlja izgovorenu reč, rastavlja reč na slogove/glasove i spaja slogove/glasove u reči. Nekoj deci to zaista može predstavljati problem i ako dete ima problem sa navedenim veštinama to je znak da predčitalačke veštine nisu usvojene. Ukoliko te poteškoće nisu prepoznate usloviće teškoće u razvoju sposobnosti čitanja i pisanja. U praktičnom smislu to znači da će dete npr. reč računar čitati kao „račun“. Što je dete starije a problemi istrajniji onemogući će mu adekvatno savladavanje školskog gradiva i mogućnost ispoljavanja svih njegovh potencijala. Postoje i deca kojoj će ovakve poteškoće uticati na samopouzdanje i učiniti da se osećaju odbačeno od strane drugara. Treba napomenuti da se kod bilingvalne dece mogu javiti poteškoće u usvajanju predčitalačkih sposobnosti, kao posledica paralelnog usvajanja dva jezika. Uz konsultaciju sa logopedom, ovo kašnjenje se do određenog kalendarskog uzrasta toleriše.
Za ovladavanje tehnikom čitanja i pisanja pored fonemsko-fonološke svesnosti neophodno je još i postojanje adekvatnog razvoja pojmova, memorije, pažnje, inteligencije, prostorne orijentacije, grafomotorike kao i razvoj jezičkih sposobnosti vezanih za razumevanje govora u skladu sa kalendarskim uzrastom.
Zbog značaja sposobnosti čitanja i pisanja za akademski razvoj deteta, neophodno je ispratiti tok razvoja fonemsko-fonološke svesnost. U tome će nam pomoći jednostavne dečije igre koje su navedene a iste će poslužiti i za dodatno uvežbavanje. Ukoliko ipak postoji potreba za dodatnim radom svakako je preporuka obratiti se za pomoć stručnim licima. Pravovremeno uključivanje u tretmane je od velike koristi, u skladu sa narodnom izrekom „ Bolje sprečiti, nego lečiti“.
Zagorka Vidović, master logoped
Stručni saradnik u Povratku prirodi
