Period ranog detinjstva se odlikuje intenzivnim razvojem dečijih kapaciteta, osobina ličnosti, bliskih odnosa sa drugim ljudima i detetovom osetljivošću prema raznovrsnim uticajima. Posebno na ovom uzrastu deca obogaćuju svoja iskustva, formiraju stavove, konstruišu sistem znanja, stiču navike, usvajaju kulturne vrednosti, ali i učestvuju u njihovoj transformaciji. Iako je ovaj period od izuzetnog značaja za kasniji razvoj ličnosti, važno je da dete uvažavamo onakvo kakvo jeste u datom trenutku i da mu pružimo podsticajnu sredinu u kojoj će aktivno ispoljavati i razvijati svoje kapacitete. Razvoj i učenje dece započinje u porodici, te porodica ima primarnu i najvažniju ulogu u podizanju, vaspitanju i obrazovanju dece. Međutim, u savladavanju ovog važnog zadatka porodica nije i ne bi trebalo da bude sama, jer značajan izvor pomoći i podrške porodici predstavlja dečiji vrtić. U pokušaju da odgovorimo na pitanje zašto dete treba da ide u vrtić, odlučili smo da konsultujemo samu decu, koja su najbolji poznavaoci sopstvenog iskustva. Naši petogodišnjaci su nam jednoglasno rekli da deca treba da idu u vrtić, navodeći raznovrsne razloge:

Vršnjaci, odrasli i bogatstvo socijalnih interakcija

Idem u vrtić da  bih se grlio sa drugarima, sa Tarom, sa tobom, učiteljima… Kada ne idem u vrtić, nedostaju mi drugari, moram da dođem da ih vidim, da se igramo, da pravimo nešto zajedno (M. K.);

Deca treba da idu u vrtić da im ne bude dosadno, kada im je dosadno da imaju sa kime da se igraju, da nauče neke zadatke koje mama i tata ne znaju, a učitelji znaju da im pokažu… (N. M.);

Zato što je u vrtiću lepo i kada idemo u vrtić možemo da se družimo sa drugarima… (A. N.).

Vrtić predstavlja dom, mesto zajedničkog življenja dece i odraslih, gde svi članovi učestvuju u aktivnostima i događajima koje za njih imaju smisla, aktivno doprinose rešavanju zajedničkih problema i konstruišu znanja o sebi i svetu oko sebe. Deca su socijalna bića i važno je da imaju mogućnost da stupaju u interakcije sa mlađom, starijom decom i odraslima, kako bi razvila osećaj pripadanja i prihvatanja od strane grupe, prva prijateljstva, svest o postojanju drugih perspektiva, sposobnost prilagođavanja drugima, veštine konstruktivnog rešavanja konflikata i kako bi gradila i preispitivala sopstveni identitet. Vrtić za dete predstavlja bezbedno socijalno okruženje, gde uz podršku odraslog kome veruje i koji za njega predstavlja izvor sigurnosti ima priliku da svakodnevno neguje odnose sa drugom decom.

Igra

Da bi se igrali šta god poželimo! Možemo da pravimo ručak od blata, malo grančica, trave, pravimo i „Badabiš” (V. V.);

U vrtić idemo da se igramo lego kocki, da pravimo put od drvenih kocki i autić od lego kocki i da guramo gume u dvorištu… (T. J. Ž.).

U životu deteta ne postoji delanje koje pruža više mogućnosti za bogaćenje iskustava, istraživanje, razvijanje stvaralaštva, uživanje, testiranje hipoteza i prevazilaženje sopstvenih granica od igre. Vrtić svojim fizičkim i socijalnim okruženjem, opremljenošću različitim pogodnim materijalima, kao što su nestrukturirani i polustrukturirani materijali, poziva decu na igru, koja biva adekvatno podržana od strane odraslih (obezbeđivanje dovoljno vremena i prostora za igru, uključivanje druge dece u igru, proširivanje scenarija igre, učestvovanje u igri i slično).

„Provokativan” prostor

U vrtiću mi je mnogo lepše zato što imamo baštu i dvorište, a kući nemam jer živim u stanu (I. D.);

Deca treba u vrtiću da vide da li imamo neke nove životinje, da bi brinuli o njima, da bi brinuli o našim biljkama, da pravimo eksperimente, da se penjemo, skačemo… (M. K.).

Imajući u vidu da fizičko okruženje utiče na odabir aktivnosti kojima će se deca baviti, prirodu interakcija koje će graditi, stepen u kom će biti zadovoljena i obogaćena dečija interesovanja, prostor vrtića se sa pravom naziva i trećim vaspitačem. Deci naročito prija boravak napolju, u dvorištu vrtića, koje poput najveće senzorne sobe, pruža izobilje stimulacija za sva dečija čula. Pri tome, vodi se računa o tome da prostor bude bezbedan, ali i izazovan i da poziva na istraživanje i eksperimentisanje. Zajedničkim idejama i akcijama odraslih i dece, prostor vrtića se kontinuirano razvija, obogaćuje i restruktuira, pri čemu se kod dece razvija svest o međusobnoj povezanosti prirode i ljudi i briga o životnoj sredini.

Životno-praktične situacije

U vrtiću jako dobro ručamo i jako dobro spavamo. Učiš da manje jedeš slatkiše (V. P.);

Deca treba da idu u vrtić da bi radila razne radionice, da bi naučila zavezivanje čvorova, gde šta stoji, kako da drže kašiku, da znaju da kada se peru ruke ne ulazi više od troje u kupatilo… (A. V.).

Deca i odrasli u vrtiću učestvuju u svakodnevnim ustaljenim aktivnostima, kao što su obedovanje, održavanje higijene, odmor, raspremanje prostora. Kontinuitet i doslednost ovih aktivnosti doprinosi razvoju samostalnosti, spretnosti, zdravih navika, odgovornosti i brige o sebi i okruženju. Istovremeno, deca uživaju u zajedničkom brisanju stola, nameštanju kreveta, obuvanju cipela i osećaju se vrlo ponosno kada uspešno savladaju neki posao.

Učenje

Da bi mogla da uče da ne treba da lažu, da se ne mangupiraju, ne govore ružne reči i da ne upadaju drugima u reč… uče da svi budu zajedno, da se ne svađamo i da se uvek svi volimo. Mogu da rade razne radionice o vulkanima, rade eksperimente i uče kako se koriste makaze i pišu slova (S. Z.);

Treba da idu u vrtić da bi naučila neke nove stvari, da prave brodove, avione, lijane, sove, mačije glave, da rade radionice i zadatak, na primer, lavirint (T. G.).

Deca uče kroz delanje, činjenje i učestvovanje u zajedničkim aktivnostima sa drugom decom i odraslima. Stoga, deca u vrtiću uče dok se igraju, obavljaju svakodnevne životno-praktične aktivnosti, ali i kada učestvuju u planiranim situacijama učenja koje su u navedenim iskazima deca opisala kao radionice. Radionice su delovi širih tema/projekata kojima se u vrtiću bavimo sa ciljem da nešto saznamo, istražimo, preispitamo, stavljajući naglasak na sam proces istraživanja i kreiranja, a ne na finalni proizvod. Intelektualno, fizičko, socio-emocionalno i moralno učenje deteta su međusobno povezani, te kada sprovodimo razne eksperimente, igramo se, raspremamo sobu, istovremeno učimo kako da sarađujemo jedni sa drugima, kanališemo vlastite emocije, razvijamo empatiju i neprekidno savladavamo izazove i prepreke.

Tanja Topalović

Pedagog, stručni saradnik Povratka prirodi