Integrativno planiranje i povezivanje gradiva je osnova programa u Povratku prirodi. U ovoj školskoj godini, bavimo se izučavanjem četiri osnovna elementa prirode. Kako nas oni inspirišu da povezujemo, ukrštamo i preplićemo znanja, bliže ćete razumeti na primeru radionica koje smo nedavno sproveli, a tiču se mitološkog značaja vatre.

Primer broj 1: Radionice posvećene ognjištu

Ognjište. Simbol doma. Čuvar folklorne tradicije. Mesto susreta, okupljanja, povezivanja. Upravo na tom mestu sreli su se učitelji i predškolci Povratka i uplovili u ovogodišnje izučavanje narodne mitologije i tradicije.

Uvodna priča o ognjištu raspalila je prve iskre radoznalosti. Šta je to ognjište, čemu sve služi, gde se nalazi, ko ga održava i čuva, zašto se baš tu okuplja porodica…? Ideje i odgovori dece začuđujuće su tačni, što smo zajedno i proverili. O ognjištu smo saznali iz prve ruke – od jednog starog deke koji je kraj ognjišta rođen.  (dokumentarna emisija: https://www.youtube.com/watch?v=wmudhlRyAjQ&t=790s)

Sedeći kraj ognjišta, ljudi su pričali priče i stvarali bogatstvo narodne književnosti. O dokolici nekad i sad i o tome kako su se priče prenosile s kolena na koleno pričali smo neposredno pre čitanja jedne narodne priče, za koju nemamo pojma kada je i kako nastala. Zvuči neverovatno da je jedna tako stara i anonimna priča i dan danas u stanju da čitaoce ostavi bez daha, i to čitaoce od samo 5 ili 6 godina. Uzbudljiva narodna priča Sunce i vetar sa sobom je donela i temu besa i ljutnje, pa su predškolci govorili o situacijama u kojima su se poneli kao besni vetar, a ne kao blago sunce. Te situacije i emocije smo zatim bacili na papir, koji je kasnije sjajno poslužio da se vatra u našem ognjištu razgori. Bes ispoljen, vatrena emocija izbačena van. Najpre se raspalila i razgorela, a zatim je, u momentu kad smo je prepoznali i priznali, brzo postala bezopasni pepeo.

Nakon vatrenog bavljenja besom, uronili smo u svet narodnih bajki. Zašto sve bajke počinju sa „bio jednom jedan kralj“, ili „nekada davno, iza sedam gora i sedam mora?“ Gde su ti prostori? Kada su se te priče dešavale? I da li je to san ili java? Otkud uvek 3 sina, pomoćnici, ponavljanja epizoda, pobeda dobrog protiv zla? Sve ove teme smo načeli inspirisani bajkom Zlatna jabuka i devet paunica, koju smo tek počeli da čitamo, a već nas je raspalila da „đipimo“ u bajkoviti svet narodne književnosti.

Primer broj 2: Zduhaći u Povratku

U izučavanju vatre, a po uzoru na naše pretke, upalili smo štapiće crnog bora.  Sirotinjske sveće, kako su ih nekad zvali, nisu nam osvetlile put kroz mračnu šumu ili kolibu, već stazu koja vodi u prošlost.  Dok je plamen lagano goreo, duh nekadašnjih naroda neprimetno je stigao među nas, noseći sa sobom mitološko i kulturološko nasleđe starih naroda sa dinarskih prostora.

Dok su Povratkovci udisali miris smole i posmatrali kako sporo dogorevaju sirotinjske sveće, u pozadini je svirala srednjevekovna balkanska muzika, koja je potpuno fascinirala decu i okupirala im pažnju. Učitelj je tada kroz priču prizvao zduhaće – dobre duhove, koji su, prema verovanju starih naroda, čuvali decu i ljude od vremenskih nepogoda. Sa dolaskom zduhaća, logično je usledilo poređenje današnje meteorologije i naučnog pojašnjenja munja, gromova, olujnih vetrova, sa nekadašnjim obrednim i mitološkim doživljavanjem istih pojava. Ljudi su, u strahu od prirode i prirodnih nepogoda (koje su u samo nekoliko minuta mogle da im unište useve neophodne za preživljavanje) utehu pronalazili u obredima posvećenim duhovima – zaštitnicima. Tako su zapaljenje grančice suvog bora podizali visoko u nebo, dozivajući zduhaće u zaštitu. Pored toga, grančice suvog bora ušivali su u dečju garderobu, verujući da ih na taj način štite od zle sudbine.

Magijska moć i vera u natprirodne sile umele su da nose i neočekivani obrt. Ako bi neko upalio štapić suvog bora sa obe strane, obrnula bi se i magija! Umesto dobrog duha, plamen bi prizvao – kugu! Iz stanovišta savremenog čoveka, prizivanje kuge u najmanju ruku zvuči bizarno, ali ako zanemarimo današnji kontekst i bez ograničenja se uronimo u neko drugo vreme (što deca i te kako lako umeju), onda i prizivanje kuge postaje interesantno i budi radoznalost.

Nekada je od zakona bila jača reč, obećanje, pa i kletva. A imajući u vidu savremeni kolaps sistema vrednosti, verujemo da je i te kako važno sa decom pričati o značaju čuvanja obećanja, date reči, poštovanja drugog, njegove porodice, ognjišta. Deca to instinktivno i bez proveravanja usvajaju, pa su već u prvom slušanju o ognjištu zapamtili da je ognjište simbol života, da se kraj njega ne psuje, ne pljuje, da se obećanje dato kraj ognjišta nikada ne krši. U suprotnom, možda nam niko neće poslati kugu na kuću, ali teško da ćemo biti srećni i ispunjeni ljudi.

Tako nam je luč osvetlila puteve u prošlost, a povezivanje gradiva upalilo različite iskre radoznalosti. Nastavljamo da posmatramo plamen kroz različite lupe sve do decembra, kada će element zemlje doneti novo uzemljenje za buduća znanja i pitanja.

Đurđa Pokrajac, prof. književnosti i stručni saradnik u Povratku prirodi

Nemanja Potrebić, prof. geografije i stručni saradnik u Povratku prirodi