Већ неко време са нашим предшколцима и петогодишњацима дебатујемо на тему простора. Из резултата многих дебата, питања и закључака тражимо одговоре кроз креативне радионице, стваралаштво и експериментисање. С обзиром да је ове године приоритет феноменолошки приступ у раду са децом, потребно је ослушкивати дечија интересовања која би подстакла учитеља и групу на истраживачки рад. Тако је био случај и са једном гуменом бубом.

Гумена играчка бубе скривала се у џепу дечака, који је повремено вадио на светлост дана и са посебном пажњом проматрао верно приказане ножице, крила и чудновати рог на глави. Учитељ је, опазивши домунђавање у кругу које је измамила гумена буба, затражио  да му дечак преда бубу. Насупрот очекивању деце да ће им буба бити одузета због тога што су тиме пореметили свакидашњу дневну активност у кругу, учитељ је запитао: “Чему бубе служе?“, “Шта ће та створења уопште природи, а тек шта ће нама-људима?“. Одговори су се низали. Пошто смо успут установили да гумена играчка буба представља верни пример бубе тврдокрилца, сузили смо наша интересовања на тврдокрилце.

Имамо ту срећу да о тврдокрилцима не морамо да сазнајемо и учимо путем фотографија или видео материјала, него директним посматрањем. Пођимо од тога да свако живо биће постоји у одређеном простору. Где је простор бубе тврдокрилца у природи? Испод пања или трулог дрвета, у остацима малча и међу срушеним деблима. Имамо ли ми у вртићу простор где живе бубе? Наравно да имамо, то су  множаре и бубаријуми где живи више врста различитих буба. Хајде да проучимо тај простор, да сазнамо како и чиме је испуњен и шта се одвија се у њему.

Бубаријум је простор који није створила природа него човек и то не било који него вредни и радом инспирисани предшколци. Прво смо истражили границе и облик бубаријумског простора. Утврдили смо од ког материјала је сачињен. Облика је попут квадра, али горње странице иду у троугао, па неодољиво подсећа на кућу. Затим смо завирили у тај влажан, помало мрачан простор који је одисао мирисом мокре земље и изгрижене јабуке. Звукови су били тихи, али многобројни, попут неког шушкања и стругања. Петогодишњаци су добро истражили оком видљиве елементе простора: одрасле јединке буба, њихови млади потомци, ларве, лутке, органски коктел сачињен од велике количине уситњеног дрвета и остатака процеса исхране, по неки комад воћке, картон за паковање јаја, остаци проје и брашна… То је био лак посао, али када смо покушали да елементе из простора доведемо у међусобну везу, то је већ био додатни интелектуални напор.

Откривањем тих веза схватили смо улогу бубе у природи. Схватили смо да она разлаже и чисти природу, да док то ради енергију из мртвих бића враћа назад у употребу, јер остаци разлагања представљају ђубриво и храну коју користи оближњи авокадо. Авокадо је тако разгранат и висок захваљујући бубама! Простор бубаријума се временом мења. Иако има исте границе и оквире, елементи у њему су у константној промени. Комади дрвета постају све тањи, све више шупљи и на крају нестану. Сваки остатак наше хране који заврши у бубаријуму инсекти разложе до непрепознатљивости. Сећате ли се да смо пре неког времена ту убацили и једну мртву жабу? Али где је она сада, где су њене кости? Узалуд смо је тражили, она је сада у биљним соковима авокада.

Да ли је простор бубаријума који смо створили самоодржив на дуже време? Не, у тако ограниченом простору деца с времена на време морају да убацују ново дрво, нови остатак ужине и на крају морају симулирати кишу и росу из бочица за прскање и заливање биљака. То је знатно другачије него што је случај са природним просторима који имају све потребне чиниоце који стварају одржив простор у временској димензији.

Кроз пример бубаријума и инсекта верујемо да смо успели код деце да подстакнемо опажање простора, посматрање његових елемената, граница и облика, издвајање његове функције и посебности. Простор је феномен у коме се налази и одвија све, у њему све настаје и све нестаје. Шта је то све? Да би овако широки појам свели да мање јединице погодније за проучавање, децу смо упутили да прикупљају информације из свог непосредног простора и да науче да „читају“ простор. Да би „прочитали“ простор морају да стекну и развију моћ опажања. Ускоро следи радионица кроз коју ће деца морати да пронађу скривене делове вртићког простора и проверићемо како напредује њихова моћ осматрања и прикупљања информација из локалне средине и свог дома, вртића, школе…

Сваки простор у нашем вртићу има своју индивидуалност, баш као и планета Земља. Простори у природи су непоновљиви, уникатни, а простори које ствара човек могу бити стварани по обрасцу, некада једнолични и серијски произведени. Неке просторе одржава и регулише природа, а неке човек. Међутим, многи простори су повезани у мреже и системе. Простор бубаријума је простор у простору. Бубаријум се налази у простору посебне намене, а то је лабораторија. Бубаријум је повезан са другим просторима као што је тераријум са гуштерима или виваријум са жабама, а као што смо видели повезан је и са саксијама и биљкама. Он је само један део неке веће целине. Верујемо да кроз овакав вид рада уз едукативан карактер, пре свега подстичемо мисаоне процесе и когнитивни развој код деце. Њихову способност да увиде објекте и субјекте околине, узроке и последице процеса и везе између појава.

Немања Потребић

Географ, сарадник за екологију у Повратку природи