PU „Povratak prirodi“ i ovogodišnji program razvija na principima koji su osnova našeg pristupa u radu. To su: dete u programu, integrativni pristup, zelena ideja i ličnost koja vaspitava. Program nastaje i gradi se u realnom kontekstu vrtića kroz zajedničko učešće dece i odraslih u situacijama i aktivnostima koje omogućavaju građenje autentičnih ljudskih odnosa.
Praksa vrtića je kontinuirano refleksivna. Prilagođava se i prati sadržaje koji proističu iz promena u okruženju. Ona je rezultat stalne uzajamne razmene iskustava sa decom, porodicom i saradnicima.
Prostori vrtića u Povratku prirodi su osmišljeni tako da odražavaju program i provociraju dečju radoznalost. Tako se u našim prostorima nalaze krovna i zimska bašta, plastenik, laboratorija, muzički i muzičko scenski studio, likovni atelje, prostori za oblikovanje prirodnih materijala ili, kako smo ih nazvali, pilana i kamenolom.
Dvorišta vrtića sadrže razne nestruktuirane materijale: slamu, zemlju, kamene oblutke, grane ali i osmišljene prostore poput peščanika, penjalice, vodenih površina, bašte i letnjih učionica. Od velikog značaja su nam i prostori izvan vrtića kao što su tereni u okruženju, obala Dunava i Bajfordova šuma.
Kroz integrativno i projektno planiranje uobličavamo program tako da on odgovara slobodnoj dečjoj igri, a istovremeno pokriva sve oblasti razvoja dečje ličnosti. U nastojanju da uskladimo proučavanje fenomena, integrativni pristup, projektno planiranje i godine uzleta godišnjem planu smo pristupili kroz četiri dimenzije ili kategorije. To su: vreme, prostor, broj i život.
Ove četiri dimenzije su apstraktne, široke i pružaju slobodu u odabiru tema i načina na koje se možemo baviti konkretnim pojavama sa kojima se susrećemo u zajedničkom iskustvu.
Predmet proučavanja ove godine je fenomen. Postavlja se pitanje šta je to fenomen. Reč fenomen potiče od grčke reči phainomenon što znači ono što je očigledno, ono što se pokazuje. Fenomenološki pristup podrazumeva otvoren plan proučavanja pojava i predmeta koji proističu iz života i svakodnevnice deteta. Decu provociramo pažljivo odabranim sadržajima – tema je provokativna i inspirativna ako nađemo pravu meru u tome da ona bude dovoljno poznata, odnosno da deca imaju neko znanje o njoj, a sa druge strane i nepoznata u smislu da im zagolica maštu i podstakne na dalje učenje i istraživanje.
Fenomen je pojava koja se pokazuje, ono što je očigledno i čulno doživljeno, ali fenomen je samo vidljivi deo neke celine, sistema. Uzmimo na primer rođendan. Rođendan je uobičajen u našoj svakodnevnici. Deca ga prvenstveno doživljavaju i znaju kao dan slavlja i poklona. Ali, šta je rođendan, zapravo? Iza rođendana se krije put Zemlje oko Sunca, a taj put merimo časovnikom i kalendarom. Rođendan je stepenik na putu života kroz koji se menjamo kao i svet oko nas. Rođendan je mesto na kome smo se rodili, kao i položaj zvezda na zvezdanom nebu tog dana i, za kraj, rođendan je povod za proslavu života u zajednici.
Otvoren plan proučavanja pojava i predmeta proističe iz života i svakodnevnog iskustva deteta. Inicijativa u izboru sadržaja koji će se obrađivati je na praktičarima, ali se ona oslanja na budno posmatranje i praćenje dece. Fenomenološki pristup podrazumeva da praktičari u radu pažljivo odabranim sadržajima isprovociraju dečji doživljaj i iskustvo.
Naša praksa je da se realizacija plana odvija kroz tri stuba:
- Centar za prirodne nauke
- Ja i drugi
- Art i multimedija
U septembru i oktobru smo izučavali pojam vremena. Kao početna provokacija nam je poslužilo pitanje u kom sve kontekstu deca koriste reč vreme. Naravno, tokom proučavanja vremena pojavljivale su se i druge teme koje su vezane za zemlju, broj ili život. Njih nismo veštački odvajali već smo se držali vremena kao baze u koju smo integrisali i druge teme. Tako nam navedene dimenzije – vreme, prostor, broj i život – služe kao izvor početnih provokacija. Pri tome, svakoj temi prilikom proučavanja prilazimo sa sva četiri aspekta. Na primer, tema planete Zemlje očigledno pripada dimenziji prostora, ali je proučavamo i kroz vreme, kretanje nebeskog tela, istoriju prirode, kroz geometriju, oblik, položaj u sunčevom sistemu, matematiku, život i tako dalje.
Kroz nekoliko primera pokazaćemo vam kako je tekla implementacija plana u prethodnom periodu. Na samom početku programa posvetili smo se kohezivnosti sa ciljem upoznavanja i povezivanja u grupi. Tako su nastale radionice spomenar i vremeplov koje objedinjuju likovno stvaralaštvo i podsticanje socio-emocionalnog razvoja. Cilj ovih radionica je da kroz svima bliske teme deca podele emocije i lični doživljaj nekog iskustva.
Radionica planete je započeta pitanjem: Šta pokreće vreme? Dečji odgovori su nas odveli u tajne univerzuma i kretanje nebeskih tela. Za tako složena pitanja, bila nam je potrebna dovitljivost i umetnost kako bismo predstavili apstraktne dimenzije prostora i vremena. 
Prirodni materijali koje deca zatiču i donose u vrtić najbolji su podsticaj za postavljanje pitanja i pronalaženje odgovora. Tako su kristali doveli do eksperimenta koji je pokušao da da odgovor na pitanja kako kristali nastaju i koliko im je vremena i prostora potrebno da se formiraju.
Za kraj ovog prikaza, daćemo vam slikovit primer kako fenomenološki pristupamo jednom dečjem doživljaju. U krugu smo saslušali priču dečaka koji je doživeo da se tokom šetnje kraj reke oklizne na kamen i upadne u vodu. Učitelj je upitao dečaka kako je doživeo taj pad. Odgovor je bio da mu je bilo smešno i da je bio potpuno mokar. Pitanja su se dalje nizala: „Šta se dogodilo sa kamenom?“ „Kamen se prevrnuo i otišao niz vodu.“ Zatim smo se pitali šta se dogodilo sa vodom. „Ona se uznemirila i zamutila“. „Šta misliš, kako su reagovali punoglavci i ribice u vodi?“ „Preplašili su se i pobegli, a možda i umrli!“ I na kraju: „Šta misliš, kako je tvoja mama doživela taj pad?“ „Uplašila se i potrčala da me spasi“. Ovakva pitanja podstakla su veliku pažnju i razmišljanja u celom krugu. Tako su i druga deca poželela da podele svoja iskustva i daju različite perspektive.
Cilj je da decu naučimo da pojavu i proces posmatraju iz različitih pozicija, da iskorače iz sopstvenog poimanja i da se stave u različite uglove posmatranja, kako bi nastavili da tragaju za svim segmentima celine nekog fenomena.
Ako vam dete postavi pitanje, nemojte ga ostaviti bez odgovora, ali nemojte mu ni brzo dati potpun odgovor. Podstaknite ga na razmišljanje!
Tim PU „Povratak prirodi“
