Da li ste primetili radost na dečijem licu nakon igranja u blatu, penjanja na drvo, prljanja u prašini…? A zašto se onda često susrećemo sa činjenicom da se deca kritikuju kada na njihovoj odeći (ili kojim slučajem na licu ili rukama) ostanu tragovi blata?
Naučno je dokazano da deca u ovakvim igrama najviše uživaju i vraćaju se kući ne samo srećni i ispunjeni, već i prepuni znanja. Jer, priroda je podsticajno okruženje, kako za učenje, tako i za celokupni razvoj deteta.
Zašto je učionica u prirodi najbolji učitelj
U vaspitavanju deteta, imamo dva pojma sredine za učenje i sticanje znanja. Fizičku sredinu, u kojoj dete boravi, i sredinu za učenje koja podrazumeva sveukupnost odnosa između deteta i vaspitača, kao i deteta sa drugom decom. Ukoliko dete boravi u sredini podsticajnoj za učenje i istraživanje, i uz to je usmeravano od strane vaspitača ili druge odrasle osobe, razvija se u zainteresovanu i radoznalu osobu. Detetu je potrebna sredina koja predstavlja izazov za učenje, istraživanje, eksperimentisanje i ispitivanje različitih ideja. Takva sredina se često nalazi u prirodi. Ne sme se zanemariti ni širi kontekst, budući da je osvešćeno ekološko življenje postalo imperativ našeg vremena, važan element opstanka i budućnosti.
Priroda-odrasli-dete
Jedan od najboljih načina da detetu približite svet prirode jeste ličnim primerom.
Pokažite poštovanje i entuzijazam ka prirodi, pokažite koliko vam je zabavno u prirodi.
Podstičite decu da postavljaju pitanja o prirodi kroz zajedničke aktivnosti odraslog i deteta. Npr. kroz sadnju. U zavisnosti od uslova, sa decom se mogu saditi određene biljke od najranijeg uzrasta. Objasnite deci poreklo, vrstu biljke, prodiskutujte o boji, veličini, mirisu, lekovitosti, jestivosti ili otrovnosti biljke, dajte im vremena (i poverenja!) da biljku posade, paze i redovno zalivaju.
Deca prirodu upijaju spontano i svim čulima, što uključuje sve prirodne pojave, mirise, zvukove i teksture koje sreću napolju. Osećaj vetra na licu može biti okidač za razgovor o kretanju vazduha. Miris predstojeće kiše nekome je veoma prijatan, ali može da posluži i kao inspiracija za učenje o vremenskim prilikama. Nezaboravan ukus zrelih trešanja ili svežina povrća iz bašte mogu da budu podstrek za razgovor o zdravoj ishrani. I zvuk različitih ptica pevačica može deci dati lekciju o raznolikosti prirode i njenih stanovnika, ali i o muzici, pesmi, zvučanju prirode.
Važno je naučiti decu dok su još mala kako da se ophode prema prirodi, da je čuvaju i vole. Za njih je taj zadatak lak, logičan i primamljiv, jer je igru i učenje lako spojiti. Evo nekoliko jednostavnih ideja i predloga za akciju:
- Briga za biljke – uključivanje dece u sadnju
- Kompost – pravljenje komposta od ostataka povrća i voća
- Drveće – sađenje drveća
- Recikliranje – odlaganje stvari za reciklažu neka bude dečiji posao
Zelena učionica u vrtiću ,,Povratak prirodi“
Učenje o prirodi u prirodi je osnova pedagogije Povratka prirodi. Boravak napolju je sastavni deo dnevnog režima u vrtiću. Deca se tokom boravka napolju slobodno ili usmereno igraju otkrivajući neke nove mogućnosti i neprestano stičući nova saznanja.
Naše redovne šetnje u obližnji park često koristimo u svrhu učenja. Svaki travnjak, drvo, usputni žbun mogu biti predmet proučavanja, bilo da učimo delove biljaka ili se pitamo koje nam ptice stižu na proleće. U našim baštama sezonski sadimo povrće i voće (beli luk, pasulj, papriku, paradajz, aroniju…) i brinemo o njima, a kada za to dođe vreme, uživamo i u ukusima. Za ovakvu vrstu aktivnosti deca pokazuju velika interesovanja, što je i očekivano, jer ih boravak napolju i u prirodi opušta, a samim tim i razvija sva njihova čula.
Zbog toga, dragi roditelji, provodite što više vremena u prirodi sa svojom decom. Dozvolite im da osete sve čari koje priroda pruža i mogućnost da se pred vama i sa vama afirmišu u onome što ih ispunjava. Nemojte se plašiti pada deteta ili prljave garderobe. Šta je krpljenje jedne trenerke nasuprot znanju i uživanju deteta?
Tijana Stojanović, vaspitač Povratka prirodi
