Nemamo često priliku da ugrabimo jesenji dan za odlazak na terensku nastavu, ali ovogodišnji oktobar je podario pravo miholjsko leto i odličnu priliku za realizaciju ambijentalne i terenske nastave. Priroda, njen ambijent, procesi i pojave se razlikuju u zavisnosti od godišnjih doba i značajno je ispratiti sve promene. Samo tako možemo reći da smo u potpunosti osetili puls i ritam prirode.

Svaka terenska nastava ima opšte ciljeve i u zavisnosti od tematike poseban cilj. Poseban cilj ovog puta je bilo planinarenje – savlađivanje vrha Rajac, visine 848 metara. Visinska amplituda nije bila velika i naporna, pa su deca uz jednu pauzu sa lakoćom savladala vrh. Hodanje na duže staze je posebno motivišuće u grupama, kao što je to slučaj na terenskoj nastavi i planinarenju. Kao i do sada, pratili smo markacije staze koje su nas dovele do vrha, a potom i do krajnjeg cilja – planinarskog doma. Vežbali smo tehnike hodanja i tehnike planinskog trčanja. Deci je svakako bio najinteresantniji detalj vežbanje tehnike padanja. Kako kontrolisati svoje telo, a da se minimalno ugruvaš?

*Mala digresija: Živimo u nizijskom kraju ili gradskom okruženju koje obično podrazumeva hodanje po ravnoj i veštačkoj podlozi. Zato kad god imate priliku vežbajte penjanje i spuštanje uz neravnu podlogu, aktivirajući različite skupine mišića koje su u svakodnevnom životu manje aktivne.

Vraćamo se na Rajac: Kada smo došli na vrh, postavili smo kantu za smeće pored klupa za odmor, koja je zaista bila neophodna i time podstakli ekološku odgovornost kod dece i učitelja. Posle osvajanja vrha, podelili smo se u 5 grupa sa po dva učitelja, a svaka grupa je imala svoj zadatak i radionice. Razišli smo se po bregovima Rajca i našli odgovarajuće mesto za rad.

Opšti ciljevi koji su zastupljeni na svakoj terenskoj nastavi i ovoga puta su sa lakoćom bili realizovani, a to su: podsticanje mišljenja i kritičkog stava, podsticanje mašte, socijalna i ekološka odgovornost i slobodno kretanje deteta. Podsticanje mišljenja na osnovu direktnog promatranja procesa i pojava u prirodi pokazalo je svu svoju čar i očiglednost čim smo se popeli na vrh. Sa vrha naš pogled ka severu i velikim gradovima Ljigu, Lazarevcu, Mladenovcu i Beogradu bio je ograničen gustim smogom i jasnom linijom njegovog prostiranja. Priča o zagađenju u kojem živimo, a sa druge strane pogled na jug i planinsku Srbiju gde je vazduh bio potpuno proziran i nezagađen, bila je dragocena. Učitelji i deca iskoristili su ovu sliku i trenutak koji je podstakao na razmišljanje.

Jedna grupa predvođena učiteljima Pajom i Filipom, muzičarem i ekologom, posle kratke šetnje odabrala je mesto kraj jednog luga. Tu su pokrenuli priču o starim Slovenima i njihovom lovu. Započeli su pravljenje luka i strele i na kraju vežbali gađanje. Tehnika odapinjanja opruge , ciljanje i koordinacija pokreta nije bila lako savladiva. Pojedinci su dobili i priliku da koriste kamperski perorez, sa kojim su oštrili strele.

Grupa predvođena pedagogom i ekologom, Tijanom i Stefanom, zaputila se na malo duže pešačenje. Usput se pričalo o stočarstvu koje je neophodno za održavanje i podmlađivanje pašnjaka. Teren je bio izbušen vrtačama, a na dnu svake vrtače bilo je puno kopriva. Zašto su koprive na dnu „levka“ tj. vrtače? Lepo i očigledno objašnjenje o spiranju crvenice i gvožđa, kao i spiranje nutritijenata iz balege koji se talože na dnu, stvarajući plodno zemljište i dom za koprive. Naišli smo na sveže posečeno drvo i njegov ogroman panj. Panj je bio toliko veliki da smo se svaki put zabrojali pokušavajući da prebrojimo godove i odredimo starost bukvi divu. Zadatak ove grupe bio je da komunicira sa udaljenom grupom i pokaže svoj skriveni položaj uz pomoć signalne rakete i dimnog signala. Kada su odali svoj položaj, druga grupa je uzvratila istim principom.

Ekolozi Maša i Ivan imali su zadatak da sa svojom grupom proučavaju floru Rajca. Prikupili su oko desetak vrsta planinskog bilja koje nemamo priliku da vidimo u gradu. Najviše pažnje privukao je mrazovac, svojim nežnim i ljubičastim laticama. Otrovan i lekovit u isto vreme. Ova grupa imala je tu sreću da gleda opstanak uživo. Borba bogomoljke lovca i plena skakavca probudila je dečju maštu, a podsticanje mašte uz pomoć prirode je jedan od osnovnih ciljeva terenskih nastava. Dok smo brali bilje, primetili smo puno pufnastih, nekada i vlažnih vrećica zakačenih na stablo ili list biljke. To su bili kokoni, vrećice od paukove svile u koje mama pauk položi jaja u jesen, a mali paukovi se izlegu tek na proleće. Orlovi koji su se bez mahanja krilima vrteli u krug iznad nas, pokazali su tehniku jedrenja vazduhom sa minimumom utrošene energije. Pažnju je privukla i jedna stara čeka, na koju smo se svi popeli i razgovarali o lovu.

Ekipa okupljena oko vaspitača Jasne i geografa Nemanje pratila je grupu koju su predvodili Stefan i Tijana. Zastali smo kraj jedne male vrtače i deca su imala priliku da svako ponaosob siđe uz nepristupačnu stranu vrtače i geološkim čekićem odvoji jedan komad stene krečnjaka. Nailazili smo na mnogo popaca, cvrčaka i zrikavaca. Pronalazak gljiva je uvek velika sreća za dete, poput upecane ribe. Nailazili smo na jestive sunčanice, ali i na otrovne dvojnice haringače. Kamufliranje i postavljanje dimne signalizacije je decu dovelo do potpunog ushićenja i neizvesnosti. Nastavili smo u stilu skrivanja i šunjanja da istražujemo okolinu jedne stare šumadijske kuće. Zavirili smo u njenu unutrašnjost poput detektiva. Na proplanku smo organizovali takmičenje u povlačenju konopca. Na predlog dece, deca i učitelji su odmerili snage. Pobednici – deca, ali bez ikakvog popuštanja učitelja. Pred četom motivisane dece, ni dva žilava učitelja nisu imala nikakve šanse. Probali smo jestive šumske plodove kao što su trnjina, glog i divlje kupine, uz nezaobilazno konzumiranje sveže koprive.

Vaspitači Tanja i Igor pripremili su veliku zabavu najmlađoj ekipi sa Voždovca. Trčanje niz brdovit pejzaž podigao je atmosferu do usijanja. Sledi trka i kotrljanje u džakovima na više načina. Skupljanje šipka i trnjina. Poligon od traka na otvorenom, provlačenje, preskakanje. Na kraju, shodno temi koju izučavamo u vrtiću, pripalili smo vatru na jednom proplanku.

Usledio je povratak u planinarski dom i ručak. Na meniju je bila domaća pileća supa i povrtna supa za vegane, pohovani pileći file, pekarski krompir, za vegane pilav sa gljivama i krompir.

Dve grupe koje su prve stigle sa terena u planinarski dom, iskoristile su priliku da obiđu veliku jamu u blizini doma. Dubina te kraške jame nije nikada izmerena, a ona čuva jednu strašnu tajnu. Pitajte decu terence, ako su posetili bezdan, kakva se to tajna skriva u mračnim dubinama.

Do sledećeg terena, hvala na poverenju i planinarski pozdrav!